Poštena raspodela vakcina za sve – šta košta, da košta!
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je sve zemlje da najpre izvrše vakcinaciju svojih zdravstvenih radnika i najranjivije kategorije stanovništva. Nakon toga bi dostupne vakcine trebalo da budu ustupljene drugim zemljama kako bi i one mogle da urade to isto.
Ali bogati svet još nije shvatio koliko je ozbiljna pandemija kovida 19 i kakav će ogroman globalni uticaj da ima na pitanja od zdravstvenog, ekonomskog, socijalnog i geopolitičkog značaja. Vakcine su postale simbol „vraćanja naših života“. Zbog toga su politički lideri zapadnih demokratija dozvolili da budu podstaknuti na „vakcina-nacionalizam“. Obećali su svojim građanima da će gotovo svi oni biti cepljeni, dok 130 država svojim stanovnicima još nije u mogućnosti da dâ ni jednu jedinu vakcinu.
-pročitajte još: Zarobljeni u geopolitici, zagledani u Srbiju
Premalo i prekasno?
Ljudi u bogatim zemljama se guraju da dobiju vakcinu i žele „potvrde o vakcinaciji“ koje im omogućavaju povratak u njihov bogati društveni i kulturni život. Da, ti građani su čak izbirljivi kada se radi o vakcini koju žele da dobiju. Istovremeno, zemlje subsaharske Afrike tek ovog meseca mogu da počnu sa vakcinacijom. Njihovo medicinsko osoblje umire jer mora da leči bolesnike u najtežim uslovima i bez zaštite.
Upozorenje generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije Tedrosa Adhanoma Gebrejesusa prošlog meseca da je „svet na ivici katastrofalnog moralnog zakazivanja“ možda je donekle i pomoglo. Konačno, godinu dana nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila „zdravstvenu katastrofu s međunarodnim posledicama“, članice G7 dale su podršku za „ACT-akcelerator“ (Access to COVID-19 Tools Accelerator). To je globalni mehanizam solidarnosti koji uključuje Kovaks (COVAX) – savez formiran kako bi se obezbedio pravedan pristup vakcinama. Ali sve to još uvek može biti suviše malo i suviše kasno.
Prošlog petka, SAD, Nemačka, Evropska komisija, Japan i Kanada obećale su nova sredstva sa suzbijanje korone u visini od 4,3 milijarde dolara. To povećava sumu novca izdvojenu za „ACT-akcelerator“ na 10,3 milijarde dolara, ali i dalje postoji nedostatak od 22,9 milijardi dolara za 2021. godinu. Međunarodna privredna komora izračunala je da bi globalna ekonomija mogla da izgubi do devet biliona dolara ako vlade bogatih zemalja uskrate siromašnim zemljama pristup vakcinama protiv kovida 19. Zašto bogati svet, s obzirom na globalnu krizu, ne može da prikupi taj relativno mali iznos novca?
Više nema krivca
Čak i oni koji ne misle da je solidarnost toliko važna, trebalo bi da uzmu u obzir geopolitičke implikacije: Kina, Rusija i Indija drugima već daju vakcine i to po niskim cenama. Pa čak ih i besplatno poklanjaju zemljama s kojima žele da ojačaju veze, iako i same imaju svoje unutrašnjo-političke potrebe.
Ta „vakcina-diplomatija“ širi se po Evropi, ali i van nje: Na naslovnim stranama novina u Srbiji piše da „Vučić, Putin i Si spasavaju Srbiju“. Indija besplatno šalje vakcine u Nepal, Bangladeš, Mjanmar, Šri Lanku, Avganistan, na Maldive i Sejšelska ostrva. Indijski ministar spoljnih poslova to obrazlaže krilaticom na engleskom jeziku: „Acting East. Acting fast.“ A Kina je naravno zdravstveno-politički aktivna duž čitavoj „Puta svile“.
Francuski predsednik Emanuel Makron reagovao je na to pozivom da Evropska unija i SAD hitno dodele do pet odsto svoje trenutne proizvodnje vakcina siromašnim zemljama, kojima Kina i Rusija nude da popune postojeću prazninu. U proteklih godinu dana globalni odgovor na kovid 19 u ogromnoj meri je bio otežan neefikasnošću tadašnje američke vlade. Ali sada više nema nikoga na koga bi mogla da se prebaci krivica, ako zapadne demokratije napokon energično ne odgovore na nepravdu u distribuciji vakcina. Na budući tok pandemije, ali i na budućnost demokratije i geopolitike, od presudne važnosti bi bilo kada bi G7 jednostavno usvojio stari princip, korišćen u suzbijanju finansijske krize: „Whatever it takes!“ (Šta košta da košta!)
Ilona Kikbuš je šefica Globalnog zdravstvenog programa na visokoškolskom Institutu za međunarodne studije i razvoj u Ženevi. Pre toga, gotovo dve decenije radila je za Svetsku zdravstvenu organizaciju i predavala na Univerzitetu Jejl.