Pošto pasoš Evropske unije?

I oni u Evropu dolaze zbog boljeg života i više sloboda. Ne pristižu u trošnim brodićima sa stotinama drugih zemljaka, već putuju luksuznim klasama poznatih aviokompanija – do Malte, Lisabona, Andaluzije. Ne samo da nisu siromašni već su naprotiv itekako imućni – multimilioneri iz država koje nisu članice EU, ali koji žele da se sasvim slobodno kreću po Evropi.

Kritike zbog zlatnih viza

Već duže vreme postoje načini da imućni strani investitori steknu državljanstvo neke članice EU. Velika Britanija je bila prva zemlja koja je bogatim građanima iz zemalja izvan EU dodeljivala državljanstvo. U poslednje dve godine se među članicama Evropske unije razvila prava konkurencija, borba čiji je cilj pridobiti što veći broj ovakvih bogatih stranaca. One pasoše nude po sve nižim cenama i sve je manje uslova koje budući građani moraju da ispune.

„Moramo razlikovati dve važne stvari. Naime, postoji razlika između zlatne vize i takozvanog državljanstva na prodaju. Kod prvog je reč o program za useljenje za bogate investitore koji dolaze iz trećih zemalja. Drugo je program koji omogućuje prodaju državljanstva“, objašnjava Katarina Ajsel iz Centra za evropske političke studije u Briselu. Naime, prošle godine je vlada na Malti predložila uvođenje prodaje državljanstva – oni koji su spremni da plate određenu svotu, ne moraju čak ni da žive na Malti niti da prijave adresu boravka u toj ostrvskoj državici.

Na ove promene na Malti odmah su reagovale i druge zemlje EU, ali pre svega Evropska komisija i Evropski parlament. Komesarka za pravosuđe Vivijan Reding izjavila je da „ipak mora postojati prava veza između države i neke osobe pre nego se dotičnoj dodeli državljanstvo“. Prema zakonima EU svaki useljenik mora živeti najmanje 12 meseci u nekoj zemlji pre nego što podnese zahtev za dobijanje državljanstva.

Malta nije usamljena

Slično Malti, ovakve programe za investitore su prošlih godina uvele i Portugalija, Španija, Kipar i Bugarska. U Španiji i Portugaliji se ovaj program naziva zlatnom vizom do koje se može doći kupovinom nekretnina u iznosu od oko 500.000 evra. Osim toga, zainteresovani za portugalske ili španske pasoše tokom prve godine nakon kupovine nekretnine u zemlji moraju da borave svega sedam dana, u drugoj godini – 14 dana. Tada nakon pet godina imaju pravo sticanja neograničene dozvole boravka s kojom pak nakon godinu dana mogu postati vlasnici novih pasoša. Druga mogućnost koja se pruža bogatima iz neke od zemalja izvan EU je uplata jednog miliona evra na račun neke od portugalskih banaka ili osnivanje preduzeća u kojem bi zaposlili najmanje 30 radnika.

„U svakom slučaju je vrlo iznenađujuće i zanimljivo kako državljanstvo odjednom takoreći ima svoju cenu. Ovo pravo imaju samo bogati što je diskriminacija za sve one koji nisu toliko imućni“, kaže Ajsel.

Portugalija je počela sa praksom krajem 2012. godine, kada je još bio akutno pogođen krizom evra. Na tržištu nekretnina jasno se vidi koliko je program zlatne vize pomogao. Portugalija je tokom prošle godine dodelila 574 zlatne vize a tokom prvih šest meseci ove godine ova brojka se udvostručila. „Trenutno su naši klijenti prvenstveno građani Azije“, kaže Vanesa Lima iz kompanije Portugal Property. Nedavno su njene kolege bile u Vijetnamu – i u jednoj sedmici prodali dve vredne nekretnine koje su kupcima donele zlatne vize.

Malo je verovatno da će se putevi bogatih Azijata ukrstiti sa putevima onih brojnijih došljaka, koji do Evrope dolaze ilegalnim putevima jer moraju da spašavaju živu glavu. Možda će jedino neku od luksuznih vila na Pirinejima, čija kupovina donosi zlatnu vizu, graditi upravo došljaci koji su stigli preko Lampeduze.