„Po nozi sam je prepoznao“

„U svetu je sve više avionskih nesreća prouzrokovanih sudarom sa jatima ptica. U tim slučajevima, otkazuju motori aviona. Ako otkaže jedan od dva motora, onda to još nije tako strašno, ali ako otkažu oba – avion će se srušiti“.

Ahim Hop je inženjer za prostorno planiranje. Rasterivanjem ptica na aerodromu bavi se više od deset godina. On uglavnom proučava statističke podatke i smišlja mere koje treba preduzeti da bi se sprečilo najgore. U svetu godišnje ima oko 10.000 sudara aviona sa ptičjim jatima – najviše njih za vreme poletanja ili sletanja.

U mere zaštite spada, recimo, održavanje visoke trave u okolini aerodroma. Ako je trava viša od 30 santimetara, pticama je veoma otežano traženje hrane na tlu, tako da one napuštaju takva područja. I pored toga, na kelnsko-bonskom aerodromu avioni se sa pticama sudaraju u proseku 30 puta godišnje. To je srazmerno malo u poređenju sa drugim međunarodnim aerodromima.

Ni pticama nije lako

Helmut Ajzerfaj svakodnevno provodi oko šest sati u obilaženju aerodroma i okoline džipom. Jer, za avione nisu opasne samo ptice-selice, već i domaće ptice poput lasti ili sova. Ni pticama nije lako. Avionski motori su sve tiši. Usisna moć im je sve veća.

„Jednom sam pregledao motor Lufhtanzinog aviona koji se upravo bio sudario sa jatom ptica. Neke lopatice mlaznjaka su bile skroz iskrivljene. Morao sam da uvučem ruku među njih da bih izvukao iz motora jednu ptičju nogu. I po nozi sam prepoznao: bio je kormoran!“, svedoči Hjelmut Ajzerfaj.

Autori: Lejla Vinter / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević