Pobeda evropskih konzervativaca

Prema izlaznim anketama, Evropska narodna partija i ovoga puta imaće većinu poslanika u Evropskom parlamentu. Prema podacima koje prenosi nemačka agencija dpa, od ukupno 751 mesta, narodnjaci bi trebalo da imaju 212 poslanika, socijaldemokrate 185, liberali 71, zeleni 55 poslanika, levica 45, evroskeptični konzervativci 40, protivnici EU oko britanske Stranke nezavisnosti mogli bi da imaju 36 poslanika. Evroskeptici, što levi što desni, mogu da računaju sa oko 130 mesta u parlamentu. Iako ojačali, oni su ostali jasna manjina.

Pobeda za Junkera

„Biću predsednik Evropske komisije“, samouvereno je putem Tvitera poručio Žan-Klod Junker, nosilac liste narodnih partija. Bivši premijer Luksemburga, međutim, neće automatski postati „premijer Evrope“ – potrebno je da ga predlože šefovi država i vlada, a zatim izglasa novi saziv Parlamenta. „Narod je glasao za odgovornost i stabilnost“, poruka je šefa poslaničke grupe Evropskih narodnih partija Jozefa Dola posle objavljivanja prvih rezultata. Za većinu će narodnjacima ponovo biti potrebna saradnja sa najvećim rivalima socijaldemokratama.

To ne bi trebalo da bude problem, naznačio je već poraženi socijaldemokrata Martin Šulc. Treba, međutim, tek da se vidi koliko će koja grupa zaista imati poslanika: „Ima snaga koje žele da izađu iz Evropske narodne partije“, rekao je Šulc u razgovoru za nemački javni servis. „Evropski parlament će birati samo nekog ko je bio nosilac liste. Stoga ćemo kolega Junker i ja razgovarati. Doživeli smo veliki korak u demokratizaciji, naime da parlament bira predsednika Evropske komisije.“

Evroskeptici ojačali

Šulc se osvrnuo i na istorijski uspeh evroskeptičnih stranaka: „To je posledica politike koja spašava banke, a zaboravlja ljude. Moramo da promenimo način rukovođenja. Mnogo ima razočaranja u Evropi. Moramo da razumemo argumente ljudi koji iz očaja glasaju za ekstremiste. Ipak, ogromnu većinu činiće proevropski parlamentarci.“

Desni populisti bi mogli da oforme novu, možda i treću po jačini, grupu u Evropskom parlamentu. Za formiranje nove grupe potrebno je 25 parlamentaraca iz sedam različiti zemalja EU. Krajnja desnica u Francuskoj već je odnela pobedu osvojivši 25 odsto glasova Francuza. „Ova pobeda mora da nas ujedini“, poručila je Marin Lepen, liderka Nacionalnog fronta.

Istovremeno, očekuje se dobar rezultat britanskih evrosketpitka UKIP na čelu sa Najdželom Feridžom. „UKIP će dobiti ove izbore, biće to zemljotres“, rekao je Feridž nakon pristizanja rezultata iz nekih okruga u Britaniji. Treći član alijanse, holandski islamofob Gert Vilders, prošao je lošije nego što se nadao i imaće samo četiri poslanika. Desni populisti najjači su i u Danskoj.

Pitanje je međutim da li će evropske ekstremno desničarske moći da prevaziđu značajne razlike u političkim pogledima koji se odnose na politiku imigracije, ostanak u EU i zoni evra.

Izlaznost skoro nepromenjena

Prvi podaci govore da je izlaznost na ovogodišnjim evropskim izborima 43,1 odsto. U pitanju je za koji promil viša izlaznost u odnosu na 2009. godinu. „Svedoci smo istorijskog trenutka jer je po prvi put od 1979. godine dugogodišnji trend pada izlaznosti na evropskim izborima preokrenut“, rekao je jedan portparol Evropskog parlamenta. U EU je od 1979. godine pa sve do 2009 i izbora za prethodni saziv Evropskog parlamenta izlaznost konstantno bila u padu sa početnih 62 procenta na 43 odsto.

Prema preliminarnim rezultatima najvišu izlaznost u EU imaju Belgija i Luksemburg, gde je glasanje obavezno, sa po 90 procenata. Najamanja izlaznost je u Slovačkoj gde je samo 13 odsto registrovanih birača pokazalo zaintersovanost za to ko će ih predstavljati u Evropskom parlamentu. Slab odziv zabeležen je u Češkoj (19,5), Sloveniji (21) i Hrvatskoj (24).