Pobednik izbora se već zna

Na istoku Ukrajine se nalazi oko 25.000 vojnika. Oni iz formalnih razloga neće moći da glasaju na parlamentarnim izborima koji se održavaju u nedelju. Parlament u Kijevu nije odobrio zakon prema kome može da se glasa i u mestima koja su daleko od mesta prebivališta. Ministar odbrane Stepan Poltorak rekao je na ukrajinskoj televiziji da su i njegovi vojnici i on sam – ogorčeni.

Neće moći da glasaju ni stanovnici Krima koji kontroliše Rusija. Slično je i u Donjecku i Lugansku, područjima Istočne Ukrajnine koja delimično kontrolišu separatisti. Tamo u najmanje 13 od 32 okruga neće biti izbora – to je procena organizatora u Kijevu. Zbog toga u novom parlamentu neće sedeti 450, već 420 poslanika.

Predsednik u punom naletu

Na izborima učestvuje 29 stranaka. Izborni sistem je kombinacija srazmernog i većinskog, a pobednik se već zna: Petro Porošenko. Predsednikov savez Porošenkov blok se najbolje kotira u anketama i očekuje se da će osvojiti između 20 i 30 odsto glasova. Pri tome je on formiran tek krajem avgusta ove godine i to oko Porošenkove stranke Solidarnost, koja je dotle postojala samo na papiru i nije bila zastupljena u parlamentu.

Za Porošenka kao predsednika države, ovi izbori su posebno važni. Prema ustavu Ukrajine, parlament i vlada imaju veću moć od šefa države. Porošenkov cilj je da parlamentarna većina stoji iza njega. A ona bi mogla da se oformi uz pomoć direktno izabranih poslanika i koalicionih partnera.

Povratak Juščenkovih „ispisnika“

Predsednik je nastojao da za svoj savez pridobije i premijera Arsenija Jacenjuka, ali njih dvojica nisu uspeli da se nagode. Umesto Jacenjuka, Porošenkov blok predvodi stranka UDAR gradonačelnika Kijeva i bivšeg šampiona sveta u boksu Vitalija Klička. Bilo da je reč o Kličku kao kandidatu za premijera ili bivšem ministru unutrašnjih poslova Juriju Luzenku kao šefu stranke, Porošenkov savez se delom sastoji od političara iz vremena prozapadnog predsednika Viktora Juščenka – generacije koja je bila na vlasti do 2010.

Srazmerno ubedljivi rezultati anketa u korist Porošenkovog bloka proizvod su više faktora, smatra Viktor Zamjatin iz kijevskog centra za ekonomske i političke studije Razumkov: „U prvoj liniji mnogi birači povezuju sa Porošenkom mirno rešenje sukoba u Istočnoj Ukrajini.“ I njegov program „Strategija 2020“ očigledno je dobro primljen. Tu predsednik obećava da će uvesti Ukrajinu u Evropsku uniju.

Čovek sa vilama

No, Porošenko je i na meti kritika, na primer, zbog odluke da separatistima na istoku Ukrajine pruži veću autonomiju. Oleg Ljaško, desničarski populista i vođa Radikalne stranke, govori o „kapitulaciji“. Njegova stranka je u anketama na drugom mestu i mogla bi da dobije deset odsto glasova. Ljaško se predstavlja kao beskompromisni patriota - i rado se fotografiše sa vilama ili „kalašnjikovim“ u rukama.

Današnji birači naklonjeni Ljašku su isti ljudi koji su 2012. glasali za nacionalističku stranku Svoboda, kaže Zamjatin. Svoboda sada više nije sigurna da li će uopšte ući u parlament. I Desni sektor, stranka desničarskih nacionalista osnovana 2014, teško da će uspeti da pređe cenzus od pet procenata. Kako Svoboda tako i Desni sektor imaju jaka ekstremistička krila i ideologiju, dok to ne važi za Ljaškovu stranku, smatra Zamjatin koji Ljaškova naziva „populistom“.

Kako će proći Julija Timošenko?

Bivša premijerka Julija Timošenko takođe spada u Porošenkove protivnike. Ona bi sa svojom strankom Batkivščina (Otadžbina) trebalo da dobije dosta manje glasova nego 2012. Tada je Timošenkova bila u zatvoru - sudilo joj se zbog korupcije u procesu koji su mnogi međunarodni faktori oštro kritikovali. Njenu stranku je tada predvodio današnji premijer Jacenjuk. A onda su im se putevi razišli. Jacenjuk predvodi sopstveni savez Narodni front, a priključilo mu se više političara iz tabora Timošenkove. Prema rezultatima anketa, nije isključena ni mogućnost da Batkivščina ne pređe cenzus od pet procenata.

Kao veliki gubitnici na ovim izborima važe pripadnici bivšeg predsednika Viktora Janukoviča. Mnogi među njima su se okupili u grupi Opozicioni blok. Veliko je pitanje hoće li uspeti da uđu u parlament. Njihovi stalni birači žive na Krimu i u Istočnoj Ukrajini - na područjima na kojima neće biti glasanja. Isto važi i za komuniste.

Postoje velike šanse da se u novom parlamentu Ukrajine formira velika prozapadna većina. I pored toga, malo ko se nada da će to biti novi početak. „Na ovim izborima nema pravog takmičenja ideja i programa“, smatra Viktor Zamjatin. Kritičari ukazuju i da bi preko direktnih mandata u parlament ponovo mogli da uđu korumpirani političari. S druge strane, novim malim strankama kao što je Samopomoć gradonačelnika Ljvova Andrija Sadovija, neće biti lako. A baš takve snage su doprinele promeni vlasti u Ukrajini.