Pobednik je – Angela Merkel

Na kraju je savezna kancelarka otklonila opasnost. Posle maratonske sednice u Briselu izlaz Grčke iz evrozone nije više na dnevnom redu. Ako sporazum propadne zbog trećeg paketa pomoći, onda to neće biti njena krivica. Naime, ona može da dokaže da je do granice iscrpljenosti pregovarala sa prkosnim grčkim premijerom. Na kraju, i sam Aleksis Cipras je bio iscrpljen. Jer Angela Merkel je još jednom pokazala svoju skoro nadljudsku postojanost na noćnim sednicama. Cipras naposletku nije imao više šta da suprotstavi faktičkom i ličnom autoritetu Angele Merkel. Ona ga je naprosto pregovorima dotukla.

Novi paket je pravi malj

Uslovi za treći paket pomoći podrazumevaju sve reforme sa kojima se godinama odugovlačilo i koje bi trebalo da pomognu Grčkoj da konačno stane na svoje noge. Prisetimo se kako su se Grci burno bunili protiv reforme penzionog sistema još početkom godine? Nikada! Samo preko mog političkog leša! Sve to je bila bura u čaši vode. Cipras je na ovom samitu morao da proguta tolike knedle da je sigurno dva puta teži. Porez na promet, tržište rada, sindikati, pravosuđe, banke, penzije, državni aparat, Atina sve to mora liberalizovati i reformisati. Disfunkcionalna grčka država konačno mora proraditi kao moderni aparat na dobrobit svih.

„This is a coup!“ – To je državni udar! Tako su svoje mišljenje na društvenim mrežama objavljivali poklonici Grčke kada su procureli prvi rezultati. Oni su u pravu! Cela stvar je politički vic. Da grčka vlada u februaru nije verovala u svetsku revoluciju i da se dogovorila sa finansijerima, uslovi bi bili mnogo bolji. Ali evrozona je izgubila strpljenje posle višemesečnog cik-cak kursa, nekompetentnosti i bespoštedne razbijačke retorike Ciprasove ekipe. Kap koja je prelila čašu bio je grčki referendum na kojem su Grci po nalogu rekli „ne“. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je bio ljut kao ris. A sada grčki premijer prodaje novi finansijski paket pomoći kao uspeh. Je li to demokratija na grčki način?

1:0 za kancelarku

Angela Merkel je spasila jedinstvo evrozone i time svoje političko zaveštanje. Ona ne ostavlja utisak nekoga ko je nemilosrdan i opsednut pravilima, jer 86 milijardi evra koji su u paketu za Grčku nisu sitnica. A lako je razumeti to što je nemačka kancelarka grčkom premijeru nametnula sve uslove koje je Trojka ikada smislila. Grke morate naterati na to za njihovo dobro. Uz novac će Grčka dobiti liberalizaciju i modernizaciju, koju nikada nije želela. A na kraju će zemlja imati koristi od toga, to je argumentacija. Kritičari već spominju „Versajski ugovor“ za Grčku, pošto se uslovi za novi paket pomoći doživljavaju kao podjarmljivanje.

Naravno, cela stvar ima i slabe strane. Da li je Cipras u stanju da politički preživi ovaj dogovor? Da li će izgubiti većinu u parlamentu i da li će mu birači oprostiti što je prekršio predizborna obećanja? I da li su Grci uprkos svojoj dugoj tradiciji korupcije i njihovoj istorijskoj sklonosti ka državnom bankrotu uopšte sposobni za reforme? Srećan kraj dakle nije garantovan, reforme mogu da se uguše u zametku ili ih Siriza može blokirati. Ali kontrolori su opet ušli u kuću i strogo će paziti na svaki potez Grka.

Aleksis Cipras je naučio lekciju – ako želi da obeduje sa Angelom Merkel treba mu kašika sa dugačkom drškom. Ona je majstor politike moći i strateških poteza, naspram nje mladi Grk izgleda kao početnik. Nemačka kancelarka je po svom geslu – gde ima volje naći će se put – opet spasila evro. Međutim, grčka drama još dugo neće biti okončana, sigurno ćemo ubrzo videti sledeći čin.