Pobornici ekologije i velikih automobila

Sve je započelo pre mnogo godina sa zagađenim vazduhom i umirućim šumama. Vili Brant, koji je 1961. bio kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za kancelara, našao je zgodnu formulaciju: „Nebo iznad Rura ponovno mora biti plavo“.

Na tom području industrije ugljena i čelika, u godinama ekonomskog napretka, povećao se broj slučajeva leukemije i rahitisa, najviše kod dece. Brant je kritikovao to što je „gotovo potpuno zanemaren zadatak društva“: zaštita okoline. To mu nije mnogo koristilo – izgubio je izbore protiv Konrada Adenauera (CDU). Ali problem je uočen.

Stablo – moj prijatelj

Nekoliko godina kasnije, pevačica Aleksandra sa svojom baladom „Moj prijatelj drvo (Mein Freund der Baum) postigla je ogroman uspeh, koji je bio moguć možda samo u Nemačkoj. Njeno nostalgično sećanje na stablo kojem se poverila u detinjstvu, pogodilo je raspoloženje romantičnih Nemaca. Tekst je otvoreno kritikovao: „Uskoro će nići kuća od stakla i kamena tamo gde je stablo posečeno“.

Nekoliko godina kasnije, 1981, uništavanje šuma postalo je tema o kojoj su svi pričali: Desetine hiljada ljudi izlazilo je na ulice u znak protesta zbog navodno nepopravljivog gubitka „zelenila“. Gotovo istovremeno svoj vrhunac doživeli su i protesti protiv nuklearne energije u Nemačkoj. Osnovana je stranka Zelenih koja se otada smatra čuvarem okoline u Nemačkoj.

Napredak zaštite okoline

Od tada se zaštita okoline shvata ozbiljnije: u gradovima su nestale deponije, recikliranje je postalo veoma uspešno. Kvalitet vode u rekama toliko se poboljšao da je popularni ministar okoline Klaus Tepfer 1988. zaplivao u Rajni da bi tako odaslao medijsku poruku. Industrijska preduzeća ugrađivala su filtere u svoje sisteme. Nemci su pažljivo pratili ekološke skandale u svetu često ponukani „nemačkim strahom“, kako su podrugljivo govorili neki u inostrnstvu. Černobilj je 1986. postao „reč godine“.

Od početka rasprava o klimatskim promenama, Nemačka je bila među prvima: samoproglašeni predvodnici zaštite klime su od 1990. smanjili emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za oko 24 odsto, što nije zabeleženo ni u jednoj drugoj industrijski razvijenoj zemlji. U poređenju s brojem stanovnika, Velika Britanija je ipak nešto bolja, iako se tamo manje raspravljalo o zaštiti okoline.

Ali Nemci ne vode računa o zaštiti okoline na svim područjima života: nigdje drugde u Evropi vozači automobila ne smeju da bez ograničenja jure po autoputu kao u Nemačkoj, a svetski poznati nemački, luksuzni automobili po pravilu imaju motore s veoma mnogo konjskih snaga. Zapravo, svi sektori osim automobilske industrije doprineli su smanjenju emitovanja štetnih gasova. Ipak, javni prevoz je, u poređenju s inostranstvom, uzoran. Takođe, Nemci su često članovi udruženja za zaštitu okoline poput Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) ili nemačkih organizacija NABU i BUND.

U svim relevantnim istraživanjima koja se tiču ekologije, pokazuje se da je za Nemce veoma važno stanje okoline koja je klasifikovana kao opšte dobro: svake dve godine Savezna agencija za zaštitu okoline sprovodi istraživanje o ekološkoj svesti Nemaca i te se studije smatraju pouzdanim merilom.

Godine 2014. je čak 73 odsto Nemaca ocenilo da je okolina sveukupno u dobrom stanju. To takođe pomaže da se, nakon beskrajnih rasprava, razjasne dva ogromna problematična područja: Nemačka napušta korišćenje nuklearne energije i nepovratno se okreće prema većem sunčevoj i energiji vetra.

Zaštita okoline i radna mesta

Danas oko 50 odsto ispitanih smatra da je zaštita okoline važna kako bi se u budućnosti obezbedila konkurentnost zemlje. Za razliku od mnogih istraživanja u prethodnim godinama, većina Nemaca danas veruje da više ne moraju da biraju između očuvanja radnih mesta i zaštite okoline.

S obzirom na to da Nemci tako revnosno odvajaju smeće i kupuju toliko mnogo bio-proizvoda, da nemački organski poljoprivrednici teško uspevaju da zadovolje potražnju (iako Nemci generalno više kupuju jeftine namirnice), Nemci, prema istraživanjima, manje povezuju teme u vezi sa zaštitom okoline s aktuelnim problemima. Umesto toga, oni naglašavaju mogućnosti koje dugoročno doprinose konstantnoj zaštiti okoline. Održiv način razmišljanja – još jedan izraz koji je sada deo nemačkog vokabulara.