Podela Kosova i partizanke

Berliner cajtung piše: "Koliko god otcepljenje od Kosova bilo međunarodnopravno sporno, nudilo je nadu da će vođe najsiromašnijeg naroda Evrope početi da se bave sopstvenim problemima i da se više neće žaliti na ometanje od strane Beograda. Ništa od toga. Problem sada nije nezavisnost Kosova, već njegova podela. Kosovski Albanci su nezavisnost "platili" faktičkim odvajanjem od severnog dela Kosova koje je uglavnom naseljeno Srbima. UN i EU sada žele da te odnose i formalno razjasne: Evropljani bi trebalo da nadgledaju albanski deo, a srpski sever Ujedinjene nacije.

Kosovski predsednik i vlada su doduše oštro reagovali, ali ovo rešenje međunardnih činilaca im nudi i priliku za izgovor: Naime, ako ne bude radnih mesta, ako korupcija i organizovani kriminal budu sprečavali svaku vrstu daljeg privrednog razvoja, onda će kao razlog navesti da nova država nema puni suverenitet nad svojom teritorijom. I niko više neće pominjati da nesposbna vlast Kosova ove godina ima "višak" od skoro 250 miliona evra - jer nije uspela da rasporedi zemlji tako nepohodan novac!"

"Mlada partizanka bombe bacala"

Iz štampe je nedavno izašla knjiga Barbare N. Vizinger pod nazivom „Partizanke u jugoslovenskom ustanku". U prvom planu su ratna iskustva žena i predstavljanje „ženskog ustanka" u ratnoj propagandi.

List Frankfurter algemajne cajtung danas je objavio tekst u kojem govori o ovoj knjizi. Tekst nosi naslov „Prvo borba, pa onda kuvanje" i u prvi plan, stavlja partizanke i to kroz prizmu Barbare Vizinger. List navodi da Vizingerova nije mogla u Beogradu da prelista relevantnu arhivu, nego se uglavnom oslanja na intervjue sa veterankama, članke iz novina, biblioteke i tome slično. Zbog toga Vizingerova nije pronašla odgovor na pitanje, koliko je partizanki bilo u ratu. „U leksikonu oslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji“ se navodi broj od 100.000, što je naravno tzv. „politički cilj“.

Autorka navodi da su žene, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori, bile uključene i u direktne borbene aktivnosti. I sam Tito se 1942. godine izjasnio za učešće žena u ratnim djejstvima : „Bila bi prava sramota ne dozvoliti našim ženama da se sa puškom u ruci bore za oslobođenje od okupatora“, prenosi Titove reči Barbara Wizinger.

Mrtvi, kuvanje i šivenje...

Ona u knjizi navodi da je podela na polove u stvarnosti izgledala sasvim drugačije: mrtvi su bili ženska stvar, baš kao i kuvanje i šivenje. Žene su dakle imale dupli teret. U knjizi se napominje da ne treba zaboraviti i moral žena koji su ispoljavale spremnošću da daju živote za svoje saborce-muškarce. Barbara Vizinger postavlja i pitanje na koje ne daje odgovor: pa koji muškarac u patrijarhalnom uređenom društvu na Balkanu može podneti tu sramotu da jedna žena od njega više pokaže hrabrosti, prezira prema smrti i izdržljivosti", piše u listu Frankfurter algemajne cajtung.