1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Podgorica: Daleko je pravda

23. novembar 2012.

Na ponovnom suđenju devetorici bivših pripadnika crnogorske policije, koji su osumnjičeni za deportaciju izbeglica iz BiH vlastima Republike Srpske u proleće 1992. godine, svima je izrečena oslobađajuća presuda.

https://p.dw.com/p/16oRs
Foto: DW

„Ne želimo da ulazimo u procenu lične krivice opruženih, ali će ova presuda ostati crna mrlja u istoriji crnogorskog sudstva i tužilaštva“, ocenjeno je iz Socijaldemokratske partije Crne Gore. Iz te manje članice crnogorske vladajuće koalicije saopšteno je takođe da će nastojati da sve učine da taj zločin ne prekrije veo zaborava.

Isti je stav funkcionera Bošnjačke stranke Sulja Mustafića, koji je nedavno postao potpredsednik crnogorske skupštine. On je rekao da je oslobađajuća presuda logičan ishod farsične predstave crnogorskog pravosuđa. „Nedovoljno prikupljanje dokaza koji su prethodili tužbi, rezultiralo je još jednom presudom koja unižava i institucije i samu ideju pravde. Takva presuda ponovo je ponizila, ne samo Bošnjake, već i sve građane kojima su pravda i istina na srcu“, dodao je Mustafić.

Za pravdu potrebne promene

U crnogorskoj opoziciji tvrde da se ništa drugo nije ni moglo očekivati dok se na vlasti u toj zemlji nalazi gotovo ista politička garnitura kao u periodu kada je taj zločin počinjen. Naime, tadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović će početkom decembra biti po šesti put izabran na tu funkciju.

Visoki funkcioner Demokratskog fronta Koča Pavlović kaže za Dojče vele da je odgovornost Đukanovića i nekadašnjeg crnogorskog predsjednika Momira Bulatovića za ovaj zločin nesumnjiva. „Verujem da će prvo pošteno suđenje koje će biti održano za ovaj slučaj potvrditi te moje navode. Đukanović i Bulatović se sada brane ćutanjem“, istakao je Pavlović.

Milo Đukanović ponovo će formirati vladu Crne Gore
Milo Đukanović ponovo će formirati vladu Crne GoreFoto: Reuters

Obrazlažući presudu sudija Milenka Žižić kazala je da su optuženi policijski funkcioneri postupali po naredbi tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Pavla Bulatovića – da se osobe koje su u Crnu Goru došle iz Bosne i Hercegovine vrate na teritoriju te zemlje. Bulatović je 2000. godine ubijen u Beogradu. „Delatnost i naredba je bila nezakonita, ali nije dokazano da su optuženi bili na nekoj od strana u oružanom sukobu, što je potrebno za postojanje ratnog zločina“, rekla je sudija Žižić.

Jedan od advokata optuženih Igor Ivanović ocenio je da je ovakvom presudom pravda zadovoljena. „Odbrana je i očekivala oslobađajuću presudu u ovom slučaju. Ako je nešto i bilo tragična greška, onda je bila tragična greška tužilaštva koje je pokrenulo ovaj postupak.“

Kultura nekažnjivosti zločina

Crna Gora je, da podsetimo, na indirektan način priznala krivicu za deportacije i kasnija ubistva najmanje 83 deportovana Bošnjaka plativši obeštećenje njihovim porodicama. Ali činjenica je, kako u izjavi za Dojče vele kaže Mirela Rebronja iz Centra za građansko obrazovanje u Podgorici, da nijedan ratni zločin u Crnoj Gori nije kažnjen na sudu.

„Možda je važno podsetiti i na to da se činjenice ne mogu prosto zaboraviti, da su zločini počinjeni, da su ljudi stradali i da je zaista neophodno identifikovati i pronaći počinioce, kao što je neophodno da oni budu kažnjeni. Jer, ako imamo samo zločine, a nemamo one koji su ih počinili, to ne doprinosi niti uspostavljanju kulture sećanja i saosećanja, niti pomirenja u regionu“, zaključila je Rebronja.

A u slučaju deportacija ponovo je na potezu crnogorsko tužilaštvo koje može da uloži žalbu na presudu. Konačnu odluku o tom slučaju doneće Apelacioni sud u Podgorici. I potpredsednik crnogorskog parlamenta Suljo Mustafić očekuje da će pravosuđe u toj zemlji konačno stati na noge, te kroz novo procesuiranje ovih slučajeva, uz prikupljanje novih dokaza, obračunati se s krupnim pitanjima ratnih zločina iz devedesetih godina prošlog veka.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković