Podvlačenje crte i zatrovana klima

Nemački predsednik Hosrt Keler juče je odbio da pomiluje nekadašnjeg pripadnika militantne levičarske organizacije Frakcija Crvene armije, Kristijana Klara, i time izazvao brojne komentare današnje nemačke štampe. Tradicionalni «Frankfurter algemajne cajtung» o tome piše:

«Kelerova odluka ne ide na štetu pravnog poretka u ovoj republici, na protiv, ona mu doprinosi. Ona odgovara težini Klarovih zločina. Očigledno da predsednik ni u ličnom razgovoru sa Klarom nije našao razloga da milosti da prednost u odnosu na zakon. Zakon se u Nemačkoj i onako ne sprovodi bez milosti. Klar će, naime, ako sud ustanovi da više ne predstavlja opasnost po društvo, za godinu i po dana biti uslovno oslobođen iako je bio osuđen na pet doživotnih robija plus 15 godina zatvora. Nemačka pravna država tako tretira čak i one koji su želeli da je unište.»,

ukazuje komentator ovog konzervativnog dnevnika iz Freankfurta na Majni. Njegov kolega iz visokotiražnog «Bilda» smatra:

«Horstu Keleru nija bilo lako. Dobro je što je odluku doneo bez žurbe. Za to vreme smo se podsetili onoga što su članovi RAFa učinili i šta su zaista bili: kukavičke ubice iz niskih pobuda. Oni koji ni 30 godina nakon ubistava ne pokazuju kajanje ni svets o tome čta su učinili ne mogu da očekuju milost predsednika. Velika većina Nemaca od početka je i bila takvog mišljenja. Dobro je što je i prvi čovek države na kraju to isto tako video. Još nije došlo vreme da se podvuče crta.»,

uveren je ovaj konzervativni tabloid iz Hamburga. Dok u prestoničkom «Tagescajtungu» čitamo:

«Da li savezni predsednik nije pomilivao Kristijana Klara iz straha da neće biti pionovo izabran? Da li je Horst Keler popustio pritiscima Hrišćansko-socijalne unije kojoj pravna država nije bitna dokle god mogu na konto populizma da beleže poene? Ne znamo ali nije verovatno da je tako jer je Keler puno puta jasno pokazao da je samostalan i da ne strahuje od sukoba s apolitičkom elitom. Dovoljno je, međutim, što se ova pitanja uopšte postavljaju. To, naime pokazuje koliko je klima i dalje zatrovana kada je reč o RAFu. Partija CSU i list Bild su, naime, ne trepnuvši, ponovo potegli priču o neprijateljima staru 30 godina. Ko sluša političare CSU i čita Bild nije siguran da li je politička kultura u zemlji uopšte dovoljno stabilna da izdrži eventualne stvarne izazove.»,

kritikuje ovajh levičarski dnevnik iz Berlina. Mnoge novine osvrću se na moguće posledice izbora konzervativca Nikole Sarkozija za novog predsednika Francuske. Ugledni «Ziddojče cajtung» upoređuje njegove najave u oblasti diplomatije sa politikom dosadašnjeg šefa države Žaka Širaka:

«Širakova spoljna politika oslanjala se na sliku sveta u kojoj je Francuska igrala značajnu ulogu kao nezavisna nacija, između blokova. Kao atomska sila sa pravom veta u Ujedinjenim nacijama Francuska se nosila sa Sjednjenim Državama, u Evropi je koristila ekonomske povoljnosti integracije ali nije dopustila i prebacivanje političkih nadležnosti. Da li će Sarkozi uspeti u obnovi Francuske pokazaće se na tome da li će pronaći modernu interpretaciju francuske doktrine, da li će svojoj zemlji odrediti pravo mesto u vremenu u kojem više nema političkih blokova, u kojem svaki terorista može da nabavi atomsko oružje i koji bi mogao da postane nestabilno multipolaran zbog nepredvidivih poteza Rusije i Kine.»,

zaključuje ovaj liberlani dnevnik iz Minhena.