„Pojas gaze“ na Floridi

Toliko članaka smo već preneli o Majklu Džeksonu, a još ih ima, svakodnevno, te šta kaže njegova bolničarka, te kako je držao novac pod tepihom, te kolike razmere je sada poprimio posmrtni „m’rčandajzing“ sa njegovim likom, te zašto poslednjih godina više nije mogao da se smeje, te koliko će autopsija još zatražiti njegova porodica i slično...

S druge strane, potpuna suprotnost, Megan Foks, na koju su se mediji sjurili kao da više nema druge žene na svetu koja bar pristojno izgleda, i šta jede, i šta... gleda na televiziji, i kada ustaje, i čime se maže, i za samo desetak dana otkako su izašli novi „Transformersi“ deset hiljada uporednih testova Megan Foks i Anđeline Džoli po raznim kriterijumima, koji se objavljuju kao da sada predstoji neka „smena generacija“ u Holivudu, porede se širine čela, punoća usta, pogani jezici, koja je seksija, koja biseksualnija. Da vidimo dokle će ovako.

Has igra tenis da „malo ljuti velike“

Između reda Majkla Džeksona i reda Megan Foks ima i po koje zanimljivo sportsko zapažanje. Zidojče cajtung se posvetio nemačkom tenisu i konstatovao da neki igrači tek kada pređu tridesetu prođu kroz neku vrstu transformacije svesti i zaigraju tenis iz neke dublje potrebe, ne iz želje za što boljim plasmanom na svetskoj rang-listi, ne iz pohlepe, već nekako iz dubine bića, tako reći iz samog „nerva za tenis“.

Povod za te analize je Tomas Has, nemački „Sani-boj“ sa Floride, ljubimac Amerikanaca koliko i Nemaca, teniser čija je karijera poslednjih desetak godina bila apsolutno neupadljiva, i evo ga kao 31-godišnjak drugi je put u svojoj karijeri u osmini finala Vimbldona, živi lepo, igra samo na turnirima koji ga zabavljaju, a od svih mogućih spektakularnih ciljeva koji nekom ATP-igraču mogu da lebde pred očima on ima samo jedan, i on glasi: „da malo ljutim velike“.

Nešto niže ima i beleška o tome kako je nova nemačka teniska nada u meteorskom usponu, Sabine Liziki - koja se iz Berlina takođe nedavno odselila za Floridu - pobedila pobednicu otvorenog prvenstva Francuske Svetlanu Kuznjecovu i napravila još veći podvig time što je to postigla na vimbldonskom turniru, jer Sabine ima alergiju na travu i sve što cveta. Zbog toga hoće da joj zataji glas, pa mora da pije neke tablete. Za Jelenu Janković se zna samo da teško podnosi vrućinu, kako piše Zidojče cajtung, i kako razni problemi izgleda da ne smetaju jedino mlađanoj Amerikanki Melani Oudin koja sa 17 godina za sada gazi – sve pred sobom.

Svetski „gazda Jezda“ čeka presudu

Isti list povodom današnje presude Bernardu Medofu, koju još ne znamo, donosi zanimljiv tekst o brigama milionera čiji je svet počeo da se ljulja kada je uhapšen ovaj najveći od svih „svetskih gazda-Jezdi“. Čitamo šta se dešava na Palm biču, delu Floride rezervisanom za „trule bogatune“. Tu je slika Margrit Besenrot, dobrodržeće Nemice koja već 40 godina depilira ultrabogate gospođe ili ih „pegla“ botoksom, u svom, nadaleko poznatom, salonu lepote.

Bernard Medof je u Palm biču bio kao kod kuće: rado viđen u lokalnom kantri-klubu - sveprisutan i cenjen. Sada, dok čuči u pritvoru, nema više one stare atmosfere među gospodom kod koje je ovde uvek bio dobrodošao gost.

Bogataši su u defanzivi; nekako su u strahu, prenosi Margrit Besenrot, u čijem salonu više nema gužve jer milioneri imaju nove brige i zaboravljaju na depilacije. Usput saznajemo da u Palm biču ima i jedan deo koji belosvetski bogataši zovu „Pojas gaze“. U principu – lep kraj, zgrada do zgrade u zelenilu, svaka ima bazen i teniski teren, čuvara i luksuzne apartmane, ali pomenuti naziv je ovom kompleksu prilepljen zato što su stanari tih apartmana beznačajni i nedovoljno bogati. Eto dokle ide dekadencija na Floridi, prenosi Zidojče cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković