Pojedite svoj krov

Kada se nađete u domu Hane Kliver, ona će vam, kao i svaka dobra domaćica, ponuditi čaj. Međutim, umesto da izvadi vrećicu iz kutije, ona će vas izvesti napolje, na terasu, i zamoliti vas da sami izaberete neki od listova vam najprimamljivije miriše. Sa nanom, koja je smeštena među desetinom drugih biljaka, povrća i voća, njen dom u potpunosti otelotvoruje slogan – „pojedite svoj krov”.

„Izađem u pidžami, uberem jabuku i uživam u pogledu na grad. U ruci mi je sveža jabuka: pojedem je – i tada sam najsrećnija osoba na svetu“, kaže Hana. Ta četrdesetjednogodišnja novinarka koja se u Berlin preselila iz Velike Britanije, pre tri godine je počela da uređuje svoju baštu. Ona je ljubiteljka prirode i želela je da svoju praznu sivu terasu sa pogledom na ulicu pretvori u nešto poput zelenog utočišta i izvora prave organske hrane. Trenutno, njenu terasu prekrivaju na desetine jestivih biljaka, koje joj se uvlače i u kuću, i spuštaju niz prozorske daske.

„Jedem svoj ljubičasti kelj list po list, ali se trudim da uvek ostavim bar ponešto, kako bi nastavio da raste“, kaže Hana dok nam pokazuje razne vrste povrća u bašti. „Ovde je brokoli kojeg možete da jedete sirovog, kuvanog ili da ga ispržite. On je praktično i dalje živ, tako da morate da ga pojedete brzo.“

Uzgajanje sopstvene jestive bašte

Hana kaže da uzgajanje hrane i nije tako teško kao što se mnogima čini. Počela je sa kantom za đubre u koju je bacala sve ostatke iz kuhinje. Pošto je njen stan na gornjim spratovima, prvo je morala da kupi crve. Ubacila ih je u ostatake iz kuhinje i zatim „pustila da rade“. Tako je dobila savršeno đubrivo za biljke. Ona pomera neke od lonaca kako bi pokazala „zdravstveno stanje“ svoje bašte. A dokaz su: crvi ispod svakog lonca.

Drugi korak za pravljenje bašte na krovu je pronaći velike lonce. Ambiciozniji uzgajivači mogu da ih kupe u prodavnici ili da, kao što je to uradila naša domaćica, potraže one koje je neko bacio. Kada je dovukla nove „kućice“ za svoje biljke, probušila je nekoliko rupa na dnu i napunila ih đubrivom i semenjem. Nakon toga, rodilo se njeno prvo parče zelenog raja.

Za zimsku sezonu, Hana je sagradila male zaštitnike za salatu i drugo povrće i nada se da će njene biljke preživeti hladnoću. Koristila je veliko parče stakla koje je našla pored kontejnera, a stavila je i pur-penu na ivice da bi sprečila da hladnoća dopre do biljaka. Nada se da će njena blitva i ostale biljke moći da izdrže do proleća.

„Ljudi misle da je bašta ogroman posao. Na neki način i jeste, ali samo u početku. Jednom kada sve pripremite i zasadite biljke, njima treba veoma malo pažnje. Ljudi se plaše da počnu da gaje hranu. Međutim, to nije teško ako imate samo malo znanja i samopouzdanja.“

Uzgajanje hrane – trend u Berlinu

Tokom prethodnih godina Hana je shvatila da ona može da bude ta koja će približiti taj koristan hobi drugim ljudima. I fizička i pravna lica mogu da angažuju njenu firmu „Pojedite svoj krov“ (Eat Your Roof), odnosno nju lično, da im uredi bašte na terasama ili na krovu, ali i da ih nauči kako da ih kasnije održavaju. Jedan od njenih klijenata je i telekomunikacioni džin – Nokija. Želeći da za svoju zgradu Berlinu dobije sertifikat „Zelena kancelarija Evropske unije“ (EU Green Office), ta kompanija angažovala je Hanu Kliver da njihovu ogromnu praznu terasu pretvori u živu oazu. „Da bi se ta potvrda dobila, potrebno je preduzeti različite korake. Jedan od njih je da se podstakne ekološko razmišljanje kod ljudi“, kaže jedan od Nokijinih menadžera za severnu Evropu Kristijan Ulrih.

Dok ulazite u Nokijinu zgradu, teško je i zamisliti da se gore nalazi izdašna bašta sa organskom hranom: brokolijem, karfiolom, ruzmarinom, malinama i desetinama drugih jestivih biljaka. Menadžer Ulrih kaže da bašta nije rezervisana samo za zaposlene, već i za posetioce: „Kada god imamo neke posetioce, dovedemo ih ovde da im pokažemo baštu i oni se uvek veoma obraduju.“

Nokija to ne radi samo zbog odnosa sa javnošću – u pitanju je trend koji se širi po čitavoj nemačkoj prestonici. Izgleda da Berlinci žele da budu bliži sa svojom hranom. Dok su ranije bašte sa povrćem mogle da se nađu samo na periferiji grada, sada se i u centralnim delovima grada prazni komadi zemljišta upotrebljavaju u te svrhe, npr, Princezina bašta u Krojcbergu. Ta urbana bašta privukla je i međunarodnu pažnju, nakon što se pretvorila u zeleno utočište i mesto na kome ljudi mogu da nauče kako da sami uzgajaju svoju hranu.

„Kao potrošači, mi znamo premalo o tome odakle dolazi hrana, kako se uzgaja“, objašnjava jedan od osnivača bašte Robert Šo. „A to je sada postala glavna svrha bašte, da bude mesto za obrazovanje“,

Svako može da dođe u Princezinu baštu i da, ako želi, ponudi pomoć na dan, mesec ili nekoliko meseci. Pošto niko nije odgovoran ni za jednu biljku, Šo i njegov tim sređuju baštu i dozvoljavaju ljudima da pomognu tamo gde je najpotrebnije. Ono što se ubere može da se otkupi i pojede kod kuće.

„Ako vam se pruži prilika da vidite šargarepu i naučite da je njoj potrebno šest meseci pre nego što bude spremna za vađenje, možete da steknete utisak o vrednosti hrane i koliko je rada uloženo u samo jednu jedinu biljku“, kaže Šo. „Drugo, vi ćete znati kada je vreme da se ona izvadi i nećete zaboraviti ukus, zato što mi ovde proizvodimo veoma ukusnu hranu.“

Povratak korenima

Iako u Nemačkoj ne nedostaje hrane, Šo veruje da je finansijska kriza podstakla ljude da se vrate korenima i ohrabrila mnoge da nauče nove veštine, kao što je uzgajanje sopstvene hrane. Hana Kliver se slaže: „Svaki list postaje dragoceniji kada ga sami uzgajate. Jedem upola manje i zbog toga se osećam sjajno.“

Za buduće uzgajivače, prvi koraci mogu da budu mali – za početak, jedna stabljika paradajza, kaže Hana Kliver: „Ne samo da uzgajam stvari za sebe i svoje prijatelje, već se na taj način postaje i deo berlinskog eko-sistema. Ovde dolaze pčele, slepi miševi love insekte, a tu su i ptice koje đubre moju zemlju. Obožavam, sve to,“ kaže Hana, dok ptice iza nje cvrkuću. Pokazujući na bučnu ulicu pored njene zgrade, ona dodaje: „A kao što vidite, ja živim u veoma urbanom kraju.“ Možda jednog dana i ostale oskudne zgrade Berlina počnu da žive neki svoj novi, zeleniji život.

Autorke: Dženi Hof / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković