Pola veka od kada se rodio Bond. Džejms Bond

Sastojci koji su filmove o Džejmsu Bondu učinili jednim od najvećih uspeha u istoriji filma uvek su isti. Nepogrešivi agent 007 u službi „njenog veličanstva“ koji, uz sve trikove, sposobnosti i veštine, još i sjajno izgleda, i 50 godina nakon svog filmskog rođenja puni bioskopske dvorane. Šesnaestog januara 1962. godine na Jamajci je počelo snimanje prvog Bonda pod naslovom „Dr. No“.

Pola veka kasnije kultni agent, spasitelj sveta i osvajač čitave vojske ženskih srca nije ništa izgubio na svojoj atraktivnosti. Već traje snimanje „Skyfalla“, novog, 23. po redu Bonda koji bi trebalo da se pojavi u bioskopima na jesen. Treći put će agenta 007 u njemu igrati Danijel Krejg koji je, nakon Šona Konerija, Džordža Lezenbija, Rodžera Mura, Timotija Daltona i Pirsa Brosnana šesti glumac koji je dobio slavnu „licencu za ubijanje“.

Bojali su se da je „prebritanski“

Legendarno je postalo Bondovo koketiranje s njegovom sekretaricom baš kao i Bondove lepotice, rafinirane tehničke igrarije njegovog stručnjaka za oružje i opremu, pa čak i njegovo donedavno omiljeno piće martini s ledom („treseno, ne mešano“) koje je decenijama pio – pre nego što je Koka-Kola sa Soni Entertejmentom sklopila milionski ugovor, a agent morao da pređe na bezalkoholno i niskokalorično piće. Agent s britanskim akcentom uspeo je da pola stoleća odoleva svim novinama i naprecima filmske industrije.

Pri tom uspeh špijunskog trilera koji je počeo da se snima početkom 1962. godine ni blizu nije bio zagarantovan. Tada su, nakon dužeg natezanja, producenti Albert R. Brokoli i Hari Salcman konačno uspeli da se dogovore s autorom Janom Flemingom za prava na njegov roman o Bondu. Onda je bilo prilično teško naći ekipu za film – i ispred i iza kamere. Projekt je slovio kao ne baš obećavajući jer je, kako su govorili u Holivudu, bio „prebritanski“.

Koneri kao druga rezerva

Ni Šon Koneri niti njegov filmski protivnik Džozef Vajsman u ulozi Dr. Noa nisu bili prvi izbor producenata. Pre nego što je Terens Jang angažovan za reditelja, Brokolija i Salcmana su odbila četiri kandidata. Muziku koja je kasnije postala legendarna Monti Norman navodno je napisao za dva minuta. Kasnije ju je aranžirao Džon Beri što je rezultiralo dugogodišnjom svađom dvojice muzičara.

Reditelj Jang je bio taj koji je odlučio da u radnju ubaci malo humora i to s obrazloženjem da inače postoji opasnost da film, zbog „škakljivih“ erotskih scena i nasilja, neće proći cenzuru. Za glumca Ričarda Džonsona koji je, baš kao i Ričard Tod, odbio ulogu koja je na kraju poverena Škotu Koneriju tu leži tajna uspeha koji je ostvario film. „Šon je sve učinio duhovitim. To je donelo uspeh“, kaže Džonson.

Lepotice, automobili...

Koliko je svemu doprinela pojava lepotica koje su prodefilovale kroz Bondove filmove (i njegovu spavaću sobu) teško je proceniti, ali je činjenica da je nastup švajcarske glumice Ursule Andres u ulozi tragačice za školjkama već sam po sebi postao opšte mesto u istoriji filma. Toliko, da mu je 40 godina kasnije postavljena neka vrsta spomenika u Bondu u kojem je agentovu devojku igrala Hale Beri, a koja je tu odglumila gotovo identičnu scenu kao i Andresova skoro pola veka ranije (kako izlazi iz mora u seksi kupaćem kostimu i nožem na boku zataknutim za gaćice).

Legendarni su postali i Bondovi automobili – u Nacionalnom muzeju automobila kod Sautemptona, 50 godina nakon početka snimanja Bonda, u toku je izložba 50 vozila koji su u ciklusu o agentu 007 igrali važnu ulogu.

Budžet od milion dolara

Kada se pogledaju noviji Bondovi, teško je zamisliti da se nekada film o kraljičinom agentu snimao s relativno malim budžetom. Iako se milion američkih dolara u ono vreme činilo prilično velikom svotom, na setu su bile potrebne žestoko uštede. Vrata šefa tajne službe M-a nisu tako mogla biti od prave kože, a Ken Adams koji je bio zadužen za rekvizite morao je na brzinu svojeručno da naslika jednu Gojinu sliku koja je visila u kancelariji Dr. Noa.

Danas su producentski posao preuzela deca prvog producenta Alberta R. Brokolija. I posinak Robert i ćerka Barbara su od malih nogu učestvovali u produkciji – kao statisti i asistenti reditelja. Po svemu sudeći, još ćemo koji put u budućnosti moći da čujemo neke nove glumce koji izgovaraju onu slavnu rečenicu: „Moje ime je Bond. Džejms Bond.“

Autorka: Dunja Dragojević (dpa)
Odg. urednik: Nemanja Rujević