Pola veka Udruženja prognanih

I danas mnogi od prognanih nose pečat onoga kroz šta su prošli, rekla je predsednica udruženja Erika Štajnbah, političarka CDU.Govorila je i o sukobima koje je Udruženje imalo u proteklih pola veka – recimo, protestima zbog istočne politike Vilija Branta ili priznavanja granice sa Poljskom na Odri i Nisi.Štajbahova je rekla:

„Netrpeljivost prema našim skupovima, bezosećajnost prema žrtvama – to nije bio izuzetak, pre je to bilo pravilo“ –

tim rečima Štajnbahova je opisala javno mnjenje posle 1970.me.

Danas, Udruženje se uglavnom bori za otvaranje memorijalnog centra u Berlinu koji bi se zvao „Centar protiv proterivanja“ i Erika Štajnbah o tome je rekla:

„Ako ova namera bude ostvarena, a verujem da hoće, onda će se proterani tu osećati prihvaćenim.Generacija koja je preživela proterivanje na kraju života videće da njena sudbina nije zaboravljena, nego ima čvrsto mesto u kolektivnom sećanju domovine“, rekla je Štajnbahova.

Kancelarka Angela Merkel, koja je govorila na skupu, izjasnila se za osnivanje centra, ali nije ništa detaljnije rekla o tome.Merkelova je izjavila:

„Uskoro ćemo izneti plan.Uvek sam podržavala tu ideju i to ću i dalje činiti.Sigurna smo da ćemo poslednje korake u tom pravcu učiniti zajedno“, rekla je Angela Merkel.

Osnivanje centra vruć je krompir za nemačku vladu – ona ne želi da se zaboravi taj deo nemačke istorije, ali ne želi ni da iritira istočne susede koji smatraju da se ne mogu izjednačavti uzroci i posledice proterivanja.Merkelova je rekla:

„Pedeset godina Udruženja prognanih je i pedeset godina nemačke istorije.Udruženje se borilo za interese prognanih. Sećanje na bolne sudbine prognanih i izbeglica bez sumnje je deo našeg nemačkog identiteta i deo naše kulture sećanja“, rekla je Angela Merkel.

Inače, o posledicama rata, bekstva i proterivanja najbolje govori činjenica da nemački Crveni krst i dalje ima listu od milion 300 hiljada Nemaca o čijoj sudbini se ništa ne zna.