Polaroid aparati: retro ili budućnost?
3. septembar 2009.
„Ne volim digitalnu kameru i sliku. Kupio sam digitalni fotoaparat, ali sam ga možda dvaput koristio.“
Simon Frinjani je prodavac u foto radnji. Prodaje filmove sa 10 snimaka za 17 evra. Simon je umetnik, fotograf i pobornik ideje o polaroid kameri. Sliku svoje kamere nosi na majici na grudima:
„Želeo sam nešto da isprobam. Želeo sam da kreiram majicu sa sopstvenim polaroidom.“
Prodavnica u Berlinu postoji zahvaljujući umetniku Florianu Kapsu. Taj 39-godišnji biznismen iz Beča prošle godine kupio je poslednjih 500.000 polaroid filmova u svetu. Ali ne samo to - u holandskom gradu Enšede, gde je ukinuta poslednja proizvodnja polaroida, kupio je stare mašine, zaposlio desetak zaposlenih iz fabrike i osnovao tzv. „nemogući projekat“.
Dobar biznis?
Ipak ništa nije bilo nemoguće na tom projektu, kaže Kaps. Uskoro bi trebalo da počne proizvodnja novih filmova. Sa projektom Kaps želi da zaradi novac i otvori nova radna mesta. Biznismeni, trgovci kamerama, prijatelji i rodbina, investirali su tri miliona evra u rizičan posao. Njegov moto glasi „ikone analognih medija su besmrtne“:
„Retro-stav? Može biti da imam retro-stav. Ali za mlade ljude koji dođu u radnju, polaroid kamera jeste nešto sasvim novo i iznenađujuće. A za mene i nešto starije kamera pripada retro stilu.“
Kaps kaže da su njegovi kupci uglavnom „između 24 i 47 godina, muškarci, visokooobrazovani, kreativni, dobrostojeći i korisnici Eplovih proizvoda“. Ali oni nisu protivnici digitalnih medija. Naprotiv, internet platforma polanoir.net ima 16.000 članova. Ipak, oni kad-tad upadnu u protivrečnost. Protive se masovnom umnožavanju digitalnih fotografija, a zalažu za polaroid, unikat, individualnost u umetnosti. Ipak svoje fotografije stavljaju na internet, čime postaju dostupne za svakoga.
Autori: Andreas Majn / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković