Policijska kontrola zbog tamne boje kože

Kontrola pasoša u regionalnom vozu na liniji Kasel-Frankfurt. Dva policijska službenika traže dokumenta od jednog tamnoputog čovjeka. On se opire. Službenici ga potom odvode u prvu sledeću policijsku stanicu. Tamo, u torbi putnika, pronalaze uredna dokumenta.

Sve više ilegalnih doseljenika

To što na prvi pogled izgleda kao neuspešna, rutinska kontrola pogranične policije, dobilo je epilog 15 meseci kasnije. Na sudu. Upravni sud u Koblencu svojom presudom od 28. marta 2012. odbacio je tužbu jednog nemačkog državljanina stranog porekla i proglasio da su kriterijumi na osnovu kojih se obavljaju policijske kontrole – dozvoljeni. Jedan od policijskih službenika je pred sudom objasnio da se pre svega kontrolišu osobe koje izgledaju kao stranci i koje ne nose mnogo prtljaga. Zato su od tamnoputog čoveka u vozu za Frankfurt zatražili pasoš. On je to odbio, mada je dokumenta imao, jer se osećao diskriminisanim.

Jozef Šojring iz Sindikata policajaca stao je u odbranu svojih kolega: „Ilegalno doseljavanje je samo u prošloj godini poraslo za 20 odsto. Možemo poći od toga da je ta brojka u stvarnosti i daleko veća. To opravdava takve kontrole.“ Sud u Koblencu svojom presudom odobrava kontrole koje se orijentišu „prema boji kože, govoru ili odeći“, ali samo ako postoji sumnja da „na nekoj železničkoj liniji dolazi do ilegalnog useljavanja stranaca ili kršenja Zakona o pravu boravka“.

Oštre kritike na račun presude

Organizacije za zaštitu ljudskih prava oštro su kritikovale tu presudu jer ni jedan nemački sud do sada nije tako otvoreno opravdao stav da boja kože može biti razlog za kontrole. „Ono što se tom presudom utvrđuje jeste kršenje zabrane rasističke diskriminacije“, kaže Petra Folmar-Oto iz Nemačkog instituta za ljudska prava. S tim se slaže i Karl Kop iz organizacije „Za azil“ (Pro Asyl): „Presuda nije u skladu sa shvatanjem policijskog rada u jednoj demokratskoj pravnoj državi.“

I pravnik Aleksander Kloze, stručnjak za pitanja diskriminacije, čudi se toj presudi: „Novost je da sada imamo sudski dokaz da savezna policija redovno sprovodi kontrole na osnovu etničkih obeležja. Postojanje takve prakse do sada su opovrgavali i Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova i pogranična policija.“

Presuda na klimavim nogama

Ta presuda još nije konačna, tako da treba pričekati šta će o tom slučaju reći drugostepeni sud. Pogotovo ako se uzme u obzir jedan slučaj iz 2006. godine. Tada su policajci u Madridu kontrolisali jednu Španjolku američkog porekla na osnovu njene etničke pripadnosti. Njena tužbu španski sudovi su odbili. Onda se obratila Odboru za ljudska prava UN i dobila za pravo: boja kože nije dovoljan kriterijum za zaključak o nacionalnoj pripadnosti. Dosuđena joj je odšteta u iznosu od 30.000 evra, a španska država morala je da plati i sve sudske troškove.

Aleksander Kloze smatra da žalba na presudu suda iz Koblenca ima dobre izglede: „Recimo, poslodavci moraju da poštuju Zakon o ravnopravnosti i zabranu diskriminacije. A ono što s pravom očekujemo od poslodavaca i te kako treba da poštuje i policija kao državni organ.“ Karl Kop iz organizacije „Za azil“ smatra da taj slučaj mora da bude povod za preciziranje propisa o sprovođenju kontrola: „...tako da rasističko učenje ubuduće ne igra nikakvu ulogu u jednoj zemlji u kojoj milioni nemačkih državljana nemaju svetlu boju kože.“

Autorke: Johana Šmeler / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković