Politička revolucija?

Norbert Hofer sprema svoj pištolj tipa Glock u futrolu. Čak i kada odlazi na posao u parlament. Hofer je poslanik desno-populističke Slobodarske partije Austrije (FPÖ). Oružje nosi sa sobom jer strahuje od izbeglica. Hofer nije bilo kakav poslanik. On je kandidat svoje stranke na predsedničkim izborima u Austriji koji se održavaju ove nedelje (24.4). Iako nije sigurno da će postati novi predsednik, on je gotovo sigurno kandidat koji će ući u drugi krug.

Ljubitelj oružja protiv zelenog ekonomiste

Hofer (45) je realnost Austrije i simbol podeljenosti zemlje. Njegov glavni konkurent je osoba koja je dijametralna suprotnost liku i delu Hofera, avio-mehaničara koji gaji otvorene simpatije prema ličnom naoružanju Made in Austria. Aleksander van der Belen je nezavisni kandidat koga podržava stranka Zeleni, stranka u kojoj je penzionisani ekonomista i univerzitetski profesor nekada obavljao funkciju portparola. Van der Belen (72) kritikuje sadašnju socijaldemokratsko-narodnjačku vladu zbog prestroge politike prema izbeglicama. Hofer, osim što bi izbeglice izbacio iz zemlje, takođe bi izveo svoju zemlju iz Evropske unije ukoliko nastavi s politikom otvaranja prema Turskoj. Treća među vodećim kandidatima za mesto predsednika, što je manj-više funkcija sa simboličnim ovlašćenjima, je bivša predsednica Ustavnog suda, Štajerka Irmgard Gris. Ta duboko konzervativna pravnica istakla se u rasvetljavanju skandala oko Hipo Alpe Adrija banke, koja već godinama diže prašinu u austrijskoj političkoj javnosti.

Kandidati vladajućih gotovo bez izgleda

Ono što na prvi pogled pada u oči jeste nedostatak kandidata vladajućih socijalista i narodnjaka. Aktuelni predsednik sa socijaldemokratskom pozadinom Hajnc Fišer uživa veliku popularnost, ali nakon dva mandata i 12 godina više se ne može da se kandiduje. Kandidat njegove stranke Rudolf Hundštorfer, prema ispitivanjima javnog mnjenja, uživa podršku samo 15 odsto glasača. Kandidat Austrijske narodne stranke Andreas Kol sa 11 odsto uživa još manju podršku. Kako to da dve stranke koje već decenijama kroje sudbinu Austrije uživaju tako slabu podršku, za razliku od kandidata Zelenih i FPÖ koje trenutno podržava otprilike isti broj birača, njih oko 24 procenta?

„Narod je duboko nezadovoljan radom socijaldemokratsko-narodnjačke vlade“, kaže za DW politikolog i urednik dnevnika „Standard“ Erij Frej. Građani su nezadovoljni „nervoznom rukom vlade“ u odnosu prema izbegličkoj krizi. No tu je i čitav spisak drugih problema, poput krize sistema obrazovanja, rastuća nezaposlenost i budžetski deficit koji, zbog bankarske krize, preti da eksplodira.

Šamar establišmentu

„Izbeglička kriza je iznela je na videlo razlike među strankama vladajuće koalicije“, kaže analitičar Tomas Hofer. Frustracija radom vlade među biračima je ogromna i zato bi ovi izbori mogli da budu istorijski jer je više nego izgledno da nijedan od kandidata vladajućih neće proći prvi krug. To je, smatra Hofer, jedni način da birači pokažu svoje nezadovoljstvo jer su sledeći parlamentarni izbori tek 2018. Time može da se objasni i velika popularnost nezavisnih kandidata Grisove i Van der Belena, tipičnih predstavnika anti-establišmenta. Grisova bi, osim toga, mogla da profitira i od činjenice da mnogi žele da vide ženu na, protokolarno najvišem državnom položaju. Pored to dvoje kandidata, tu je još i 82-godišnji Rihard Lugner, građevinski preduzimač i organizator Bečkog bala koji za te potrebe svake godine u glavni grad Austrije dovodi neku od aktualnih „zvezda“ pojava poput Kim Kardašijan. Ali njemu ni najoptimističnije prognoze ne daju više od tri odsto glasova.

Politikolozi ne veruju da bi desničarski kandidat Hofer na kraju zaista mogao da postane novi predsednik Austrije. „Moglo bi da se dogodi isto kao i u Francuskoj gde se široka politička koalicija na kraju udružila kako bi sprečila veći uspeh Marin Le Pen i njenog Nacionalnog fronta“”, smatra Frej.