Politika jednog deteta odlazi u istoriju?

Poznati režiser Džang Jimou se preko otvorenog pisma izvinio kineskoj javnosti. Njegov prestup je to što ima troje dece. Drugim rečima, ovaj 62-godišnjak je prekršio državnu politiku jednog deteta po porodici. Džang kaže da je spreman je da snosi posledice. A te posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne – naime, u ovakvim slučajevima kineski Zavod za planiranje porodice računa novčanu kaznu na osnovu prihoda roditelja, što znači da bi čuveni umetnik mogao da plati i preko deset miliona dolara.

U Narodnoj republici Kini je od 1980. godine na snazi veoma stroga porodična politika, koja nalaže da svaki bračni par ima pravo na jedno dete. Ipak, dozvoljeni su izuzeci, pre svega u ruralnim predelima. Na primer, zemljoradnici imaju pravo da dobiju još jedno dete ako je prvo dete devojčica. Politika jednog deteta ne važi ni za pripadnike manjina. Pored toga, ako su oba roditelja jedinci, imaju pravo na još jednu bebu, čak i ako žive u gradu.

Vest o tome da Džang Jimou ima troje dece samo je pojačala utisak koji imaju mnogi Kinezi – naime, da pravila porodične politike zapravo ne važe za bogate i poznate. Naime, takvi roditelji mogu da rizikuju novčane kazne, za razliku od običnih ljudi. To u Kini izaziva ogorčenje.

Lakše do drugog deteta

Vrhuška kineske Komunističke partije u novembru je najavila da će ublažiti stroga pravila o planiranju porodice. Ovi planovi sada su postali i stvarnost – bračni parovi koji žive u gradovima imaće pravo na dvoje dece ako je samo jedan od roditelja jedinac.

Lu Sija iz Pekinga ima jednu petogodišnju ćerku i raduje se promeni politke „Uvek sam sanjala o bučnoj i živahnoj porodici“ kaže ova 36-godišnjakinja.

Lu Sija već planira još jedno dete. Ali ona spada u manjinu - mnoge Kineze uopšre ne zanima to što vlast reformiše porodičnu politku. Naime, stručnjaci kažu da se politika jednog deteta već primenjuje samo na jednu trećinu stanovništva, jer izuzetaka već ima mnogo. „To neće izazvati demografsku eksploziju“ kaže stručnjak za porodičnu politiku Lang Džongtan iz Akademijie društvenih nauka u Šangaju.

Još je važnije to što mnogi parovi uopšte ne žele da dobiju drugo dete: „Već sada moramo da uložimo toliko vremena i novca za obrazovanje našeg deteta – ne znam šta bismo radili sa dvoje“, objašnjava Manlin Sijong, otac petogodišnje ćerke, koji radi na kineskoj državnoj televiziji u Pekingu.

Jedinci žive kao „mali carevi“

Politika jednog deteta ostavila je velike tragove u kineskom društvu. Naime, većina porodica poklanjala je neuobičajeno veliku pažnju svojoj deci i trudila se da svoje jedince i jedinice što bolje pripremi za život. O kineskim „malim carevima“ stalno se brinu čitave porodice. Doduše, i od njih se mnogo očekuje – sada je već normalno da se deca iz novonastale srednje klase već sa četiri ili pet godina upisuju na časove klavira, balet, engleski ili plivanje.

„Konkurencija je tako velika, moramo da pripremimo našu decu za budućnost“, uzdiše 36-godišnji Manlin Sionh. „Ne bih ni imao snage za drugo dete.“ Mnogi roditelji imaju isti stav, pa zamenik direktora komisije za planiranje porodice Vang Pejan procenjuje da će aktuelna reforma povećati broj rođenih za samo dva miliona u naredne tri godine.

I kinesko društvo stari

Dakle, novi propisi bi mogli da olakšaju demografsku situaciju u Kini, ali ne i da reše sve izazove. Naime, politika jednog deteta je od stupanja na snagu sprečila dolazak na svet oko 400 miliona beba – a posledice u društvu su ogormne: „Ko će finansirati penzije? Ko će se brinuti za stare ljude?“, pita profesor Du Peng iz Narodnog univerziteta u Pekingu. Svaka treća porodica u Kini danas ima samo jedno dete. „Dobro je što se ova politka reformiše“, komentariše ovaj stručnjak.

Istovremeno, ima i protivnika reformi – to su pre svega saradnici takozvanog Zavoda za planiranje porodice koji su tokom proteklih godina sprovodili kontorole. Neki od njih se plaše gubitka posla, a drugi imaju malo škakljiviji problem: biće manje ljudi koji će im nuditi mito da bi prikrili svoje porodično stanje.

Tu su i oni koji smatraju da promene ne zadiru dovoljno duboko. „Moramo da rešimo osnovni problem“, kaže Lijang Džongtan koji smatra da su državne kontrole broja dece kršenje ljudskih prava. Mnogi drugi Kinezi dele ovaj stav: oni smatraju da politiku jednog deteta treba u potpunosti ukinuti.