POLITIKA OBRAZOVANJA JE POLITIKA BUDUĆNOSTI

Politika obrazovanja je politika budućnosti. Ona dotiče najvažnije resurse u postindustrijskom društvu i obezbedjuje društvenu solidarnost.O tome premijer Severne Rajne Vestfalije iz redova Socijaldemokrata, Per Stajnbrik kaže...”Obrazovanje je tema koja se tiče čitave društvene zajednice.Ona zadire u privredu, a pre svega u porodične domove u kojima se podižu deca. Roditelji su danas zadatke obrazovanja i probleme koje imaju delimično prepustili učiteljima i školi. ”Šef vlade Severne Rajne Vestfalije vidi i neka pozitivne efekte Piza studije, koja je dala poražavajuće ocene nemačkoj obrazovnoj politici. O rezultatima studije se nije samo mnogo razgovaralo, već je dosta i učinjeno da se stanje promeni. Premijer Tiringije Diter Althaus, član stranke CDU, koji je i sam nekada radio kao učitelj, odgovorio je socijaldemokratima, da bi se problemi rešili, moraju se napustiti stari rovovi.”Više decenija politika obrazovanja u Nemačkoj bila je ideološki odredjena i zbog toga imamo različit razvoj. Ja sam to od 1990.te sprovodio i tako reći duboko zaronio u ideološke vode.Kada smo skratili školovanje zbog gimnazija, kada smo spojili osnovnu školu i realku - naišli smo na osporavanja čak i u sopstvenim redovima. Ja verujem da smo sada stigli dotle da u politici obrazovanja možemo lakše da se dogovaramo. Reč je kvalitetui kvalitet mora biti vrednovan. A to u Nemačkoj godinama nije bio slučaj.”Učesnici skupa bili su jedinstveni u oceni da je realnost u radnom procesu privredjivanja doživela promene a time su izmenjeni i zahtevi koje iziskuju odredjeni profili zanimanja. Prema izveštaju OEBS-ove studije 20 procenata onih koji završe školu nije i osbobljeno za posao, što je zapanjujuće. Danas više niko ne može da izbegne proces učenja koji traje koliko i život. Ali kako reagovati na takav izazov, otvoreno je pitanje. Da li treba zadržati sadašnji razudjeni skolski sistem? Nemci isuviše kasno upisuju u školu, škole se kasno završavaju i kasno se počinje sa radom, opomenuo je socijaldemokrata Štajnbuk. Diter Althaus ponovio je svoju poruku .....”Po mom shvatanju ono što nam je potrebno je više konkurencije. A do toga će doći samo ako budemo imali više privatne konkurencije. Ja sam vatreni pristalica diferenciranog školskog sistema koji mora biti apsolutno prohodan. A to znači da moramo držati otvorenu opciju za decu i omladinu”....Jedino što je bilo sporno u vidjenju obrazovnog sistema izmedju dvojice šefova pokrajinskih vlada je pitanje da li bi privatne škole pri tom bile od pomoći. Kako da se stimuliše učinak u javnim službama, i da li je dalje stručno usavršavanje učitelja obavezno? Pre toga je rektor Univerziteta u Manhajmu Hans Volfgang Arnt tražio promene u nemačkom visokom školstvu. U diskusiji oko elitnog univerziteta za čiju potpru je bila namenjena suma od 1.9 milijardi eura, sredstva su zaledjena, o projektu mora još da se razmisli. U budućnosti neće važno koja se diploma poseduje, već koji se univerzitet pohadjao....”Šta su obeležja elitnog univerziteta? Elitni univerzitet je onaj za koji se otimaju najbolji studenti. Tek posle toga dolaze najbolji profesori. Tako nešto ne postoji u Nemačkoj, studenti ne biraju, njih rasporedjuje anonimna ustanova, što dovodi do toga da za toliko veliki broj dodeljenih studenata profesori nemaju osećanje odgovornosti.”Na manhajmskom Univerzitetu koji je poznat po studijama ekonomije i društvenih nauka, za upis na studije ekonomije konkuriše 9 000 studenata, a samo 300 biva primljeno. Univerzitet sam bira studenta, a shodno tome je i uspeh veliki. Čarobna reč glasi - deregulacija. Predsednik Slobodnog univerziteta u Berlinu, profesor za obrazovne nauke podseća na činjenice koje iziskuju novu politiku obrazovanja. To su pritisak globalizacije, demokrafske promene, nove tehnologije. Štajnbrik je s pravom opomenuo da je to stvar čitave društvene zajednice, ali i da sve počinje od pojedinca, individue.Ironija istorije je da baš u bezklasnoj postmoderni kao uspešni važe neki rani kapitalistički modeli. Dvorski učitelj iz 18 veka, danas je ponovo tu, u 21 veku, kao privatni učitelj ili privatni docent. Malo se promišlja o pojmu obrazovanja koje nije tehnokratsko, onako kako su ga zastupali Gete i Humbolt.