Spor između Kijeva i Moskve dosegao je novi vrhunac. Rukovodstvo Ukrajine uvelo je ratno stanje u većem delu zemlje. Povod za to je pucnjava i zaplena tri ukrajinska vojna broda od strane Rusije. Incident se dogodio proteklog vikenda.
Kijev je nameravao da brodove iz Odese na Crnom moru prebaci u luke Berdjansk i Mariupolj naAzovskom moru. Da bi tamo stigli, oni su morali da prođu kroz Kerčki moreuz. Rusija ih je nasilno zaustavila i uhapsila članove posade. Oni se sad nalaze na Krimu. Više ukrajinskih mornara u toj akciji je povređeno.
Pravo je na strani Ukrajine
Ukrajina zbog toga s punim pravom protestuje. Kijev tvrdi da Moskva krši međunarodno pravo, međunarodne sporazume o morskom pravu i bilateralni ugovor dveju zemalja o korišćenju Azovskog mora. Sve su to dokumenta koja predviđaju slobodan saobraćaj brodova, uključujući i plovila ratne mornarice. Baš kao i kod aneksije Krima i podrške separatistima u Donbasu, Kremlj ponovno pokazuje da ignoriše pravno obavezujuće ugovore i sve karte baca na politiku jačeg, tvrdi ukrajinska strana.
Ukrajina s pravom ima međunarodnu podršku. Partneri u Evropi – poput Nemačke, ali i Kanade i SAD – i dalje su na strani Ukrajine. Pravna i politička analiza ruske agresije je jasna. Tvrdnja Moskve da je Ukrajina povredila rusku teritoriju jednostavno nije istinita, već i zbog činjenice da gotovo nijedna država sveta aneksiju Krima nije priznala.
Ograničavanje građanskih prava?
Ali zašto onda ukrajinski predsednik Petro Porošenko sada proglašava ratno stanje? On namerava da mobiliše rezerviste i tako ojača odbranu zemlje i bezbednost informisanja. Ali u uslovima ratnog stanja može se dogoditi i da se građanska prava ograniče – poput prava na okupljanje i slobodu mišljenja. Takođe, mogu da se uvedu i prinudne ekonomske mere. Porošenko se kune da se to neće dogoditi, ali mnogi Ukrajinci od toga i dalje strahuju zato što predsednikov proglas, koji su poslanici usvojili u ponedeljak uveče, u mnogim tačkama nije precizno formulisan.
Porošenko je najpre nameravao da proglasi ratno stanje u čitavoj zemlji u trajanju od 60 dana, ali nakon haotične sednice parlamenta, i nakon brojnih korektura, odlučeno je da ratno stanje traje u narednih 30 dana i to u samo deset regiona koji se geografski nalaze u blizini ruske teritorije, odnosno područja koja kontrolišu ruske snage. Još uvek je nejasno na koji način bi to trebalo da poboljša odbranu zemlje.
Većina ukrajinskih poslanika bila je mišljenja da predsednikovi zahtevi ipak idu predaleko. Naime, 31. marta iduće godine u Ukrajini su predsednički izbori. Predizborna kampanja bi dakle trebalo da počne krajem ove godine, odnosno za tridesetak dana. Ukoliko ratno stanje bude trajalo duže od toga, izbori su nemogući, jer bi time demokratija faktički bila stavljena van snage.
Ratno stanje kao predizborni manevar?
Predsednik je popustio, ali tek nakon velikog natezanja. U parlamentu se suočio s velikim otporom. Pozicija nekada moćnog predsednika Ukrajine danas je nešto slabija. Većina građana nezadovoljna je radom Pjetra Porošenka. Pet godina nakon „Pokreta Majdan“, koji je okupljao predstavnike svih slojeva ukrajinskog stanovništva i koje je izašlo na ulice da se bori za demokratsku Ukrajinu i protiv korupcije – politički napredak u zemlji stagnira.
Zato i nije čudo to da su mnogi Ukrajinci zabrinuti zbog proglašenja ratnog stanja. Rat separatista na istoku Ukrajine koje podržava Kremlj, a protiv Kijeva, do sada je odneo živote više od 10.000 ljudi. I bez obzira na to, ukrajinsko rukovodstvo godinama je koristilo samo termin „antiteroristička operacija“.
A sada se uvodi ratno stanje – zato što je Rusija zaplenila ratne brodove u Kerčkom moreuzu. Da li je to samo predizborni manevar predsednika koji je priteran uza zid? Na taj način se, samo par meseci uoči izbora, seje nepoverenje među ukrajinskim stanovništvom koje ne želi da izgubi svoje građanske slobode. Ali i kod zapadnih partnera, zato što oni insistiraju na deeskalaciji. Moskva pak karte i dalje polaže na politiku uz pomoć topovnjača. I tako se poigrava s Kijevom.