Poljska-Belorusija: juriš migranata na granicu

Dve veće grupe migranata su, prema pisanju poljskih medija, na putu ka Evropskoj uniji prešle poljsko-bjelorusku granicu. Više destina migranata uspelo je da u blizini sela Krinki i Bijalovjeca preseče ogradu i pređe preko granice, javila je poljska novinska agencija PAP u utorak kasno uveče. Agencija citira portparolku granične policije koja je rekla da su na oba mesta ograde nasilno probijene.

Dopisnik nemačkog javnog servisa ARD izveštava da je u jednoj grupi bilo 80, a u drugoj 200 ljudi. Radi se mahom o Kurdima. Najveći broj njih vraćen je u Belorusiju.

-pročitajte još: EU priprema nove sankcije protiv Belorusije

Noći na temperaturama ispod nule

Beloruski graničari objavili su fotografije ljudi krvavih ruku i glava. Mogle su se videti duboke posekotine na rukama, s obzirom na to da su ljudi pokušavali da prođu kroz ogradu od čelične bodljikave žice. Navodi se takođe da su oni medicinski zbrinuti. Kadrove koje je ujutro objavila ta autoritarna postsovjetska republika nije bilo moguće proveriti.

Istovremeno, hiljade migranata u Belorusiji na granici ka Polsjkoj provelo je još jednu noć na hladnoći, na temperaturama ispod nule. Državni mediji u Minsku objavljuju snimke očajnih ljudi koji u šatorima pored vatre strpljivo čekaju da pređu granicu EU. U državnim medijima takođe su se mogle videti fotografije na kojima političari i aktivisti donose migrantima hranu i vodu.

Mnogi migranti očigledno žele u Nemačku

Beloruski diktator Aleksandar Lukašenko u utorak je zahtevao da se ti ljudi pusti da pređu granicu. Oni ne žele da se zadržavaju u Poljskoj, pre svega žele u Nemačku, rekao je Lukašenko u jednom intervjuu.

-pročitajte još: Sirijac traži roditelje na granici Poljske i Belorusije

Evropska unija smatra međutim da je upravo on odgovoran za pogoršanje situacije na granici sa Poljskom. „Poslednjeg evropskog diktatora“ bije glas da ciljano mami ljude iz kriznih oblasti Sirije, Avganistana, Libije i Iraka, i da ih onda krijumčari do granica EU. Lukašenko odbacuje te optužbe i optužuje međunarodnu krijumčarsku mrežu da je odgovorna za putovanje tih ljudi. U EU pak smatraju da je reč o Lukašenkovoj reakciji na sankcije Zapada, koje su toj zemlji uvedene zbog kršenja ljudskih prava i pritiska na one koji drugačije misle.

Mas za dodatne sankcije

Još uvek aktuelni ministar spoljnih poslova Nemačke, Hajko Mas (SPD), založio se za uvođenje sankcija protiv svih koji su odgovori za krijumčarenje izbeglica u Belorusiju. „Nikome ne treba dozvoliti da nekažnjeno učestvuje u Lukašenkovim nehumanim aktivnostima“, rekao je Mas. To, po njemu, važi za zemlje porekla, tranzitne zemlje, ali i za avio-kompanije koje omogućavaju prevoz ljudi u Belorusiju. Evropska unija je spremna „da povuče jasne konsekvence“.

Mas se takođe zalaže za uvođenje novih, direktnih sankcija EU Belorusiji. „Lukašenko mora da uvidi da njegova kalkulacija ne prolazi. To, međutim, ne isključuje da se ubuduće sankcije prošire i na druge privredne oblasti.“

Pojedine privredne grane u Belorusiji, poput industrije kalijumovih soli i energetike, već su pogođene sankcijama. Prema izjavama diplomata, stalni predstavnici vlada zemalja EU već ove srede (10.11.) bi trebalo da iniciraju proširenje sankcija. O njima bi moglo da se odlučuje na sastanku ministara spoljnih poslova EU narednog ponedeljka. Evropska unija ne priznaje Lukašenka kao predsednika, nakon spornih parlamentarnih izbora održanih prošle godine.

Na granici nekoliko stotina Jezida

Za to vreme, stručnjak za međunarodnu politiku nemačke Levice, Gregor Gizi, upozorava na mogućnost vojne eskalacije. „Ni sekund više se ne bi smelo da se razmišlja o vojnom rešenju. Jer, Rusija se sve više oseća okruženom NATO i zato bi reagovala direktno ili indirektno. Onda bismo imali svetski ratni konflikt koji nijedna strana sebi ne može da priušti“, rekao je Gizi.

-pročitajte još: Proterivanje migranata u Belorusiju nije rešenje

Centralni savet Jezida u Nemačkoj zahteva da EU prihvati izbeglice: „Situacija u kojoj se ljudi nalaze je užasna, noći su hladne, nedostaju hrana i lekovi. Evropska unija ne sme sada da se zagradi“, kaže Irfan Ortac, zamenik predsednika Centralnog saveta Jezida u Nemačkoj. Prema saznanjima te organzacije, na granici se nalazi i nekoliko stotina Jezidkinja i Jezida.

ss/agencije

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu