Poljski partizani tuže nemačkog reditelja

„Naše majke, naši očevi“ (Unsere Mütter, unsere Väter) je dokumentarni film u tri dela, emitovan u okviru filmskog programa nemačkog javnog servisa ZDF. Pripadnici nekadašnje poljske „Armije Krajova“ (AK), odnosno poljske domovinske vojske, šokirani su „izvrtanjem činjenica“ u filmu nemačkog reditelja. Odmah se obratili Državnom tužilaštvu u Poljskoj, ali bez uspeha.

Doduše, oni od tužbe ne odustaju. Udruženje „Svetska federacija vojnika Armije Krajova“, koje je do svog ukidanja 1989. godine imalo 12.000 članova, glavni je nosilac pravnog postupka pokrenutog pred civilnim sudom. Tužbu potpisuju i pojedinci, ali sa njihova imena, za sada, ne pominju. Reporter Dojče velea istraživao je pozadinu tužbe i ustanovio da je reč o nekadašnjem oficiru poljske domovinske vojske, koji živi u Krakovu. U tom gradu tužba je i podneta. Tokom Drugog svetskog rata, poljska AK je protiv nemačkog okupatora delovala „iz podzemlja“.

Još uvek bez zvaničnih izjava

Podnosioci tužbe tvrde da je igrano-dokumentarnim filmom „Naše majke, naši očevi“ narušeno njihovo dostojanstvo i „povređene njihove ličnosti“. Takva formulacija obično obuhvata „individualne emocionalne i psihološke vrednosti“ koje štite zakoni. Od okrivljenog se traži javno izvinjenje (na svim televizijskim kanalima), na kojima su sporni filmski sadržaji emitovani. Zahteva se i simbolična novčana nadoknada u iznosu od 12.000 evra, ali i izbacivanje simbola AK iz filma.

Prema mišljenju advokata Monike Brzozovske i Jirža Pasijeke, koji na sudu u Krakovu zastupaju oštećene poljske građane, filmski program Drugog kanala nemačkoj javnog servisa „povredio je pravo na nacionalni ponos, pravo na zaštitu nacionalnih, kulturnih vrednosti, pravo na objektivno i istinito tumačenje istorijskih događaja, ali čast preminulih pripadnika poljske AK“.

ZDF je za tužbu saznao iz medija i još uvek ne raspolaže informacijama da je ona podneta nadležnom sudu. „Zbog toga, u ovom trenutku, nismo u poziciji da adekvatno odgovorimo“, navodi se u saopštenju Odeljenja za odnose sa javnošću, nemačkog medijskog servisa, prosleđenog Dojče veleu.

Jevrejima bliski nemačko-poljski antisemiti, posebno se osećaju pogođenim zbog scena u filmu u kojima se pripadnici poljske domovinske vojske prikazuju kao antisemiti, kojima se prebacuje saučesništvo u zločinima nad Jevrejima u Poljskoj. Drugim rečima, podnosioci tužbe smatraju da su Nemci u filmu time prikazani kao žrtve. I zaista, protagonisti filma, mladi Nemci, u jednom trenutku, postaju prijatelji jevrejskim vršnjacima. Osim toga, poljski seljaci navodno odlučuju da pomognu poljskim partizanima i da im prosleđuju hranu, samo ako među njima nema Jevreja. U pojedinim kontroverznim scenama filma, nagoveštava se i da vojnici poljske AK nisu želeli da pomognu jevrejskim sunarodnicima, čime postaju „podjednako loši“ kao i nacisti – kako kaže jedan Poljak u nemačkom filmu.

Sada je na redu poljsko pravosuđe. Sud u Krakovu, trebalo bi da utvrdi da li je zaista povređeno pravo bivših vojnika AK. Varšavski advokat i stručnjak za civilno pravo, Danijel Vikovski, skeptičan je prema najavljenom procesu: „Film je vid umetničkog izražavanja i time se automatski nameće pitanje da li neko umetničko delo može da povredi ličnost nekog pojedinca.“.

Interesovanje poljske javnosti za taj slučaj probuđeno je još proletos. Nakon emitovanja filma u martu, u Poljskoj su organizovani protesti. Filmsku produkciju kanala ZDF, u Poljskoj je emitovao Bi-Bi-Si (BBC). Prema informacijama udruženja „Poljska liga protiv klevete“, više stotina pisama poslato je na adresu britanskog TV kanala. Istovremeno su prikupljani i potpisi građana za peticiju koja bi bila prosleđena poljskom parlamentu. Od poslanika se traži da se manipulisanje formulacijom „poljski koncentracioni logor“, koje je prisutno u nemačkim i anglo-saksonskim medijima i povezivanje sa holokaustom, proglasi kažnjivim. Do sada je prikupljeno 10.000 potpisa.

Autori: Mihal Jaranovski / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković