Poljuljano prijateljstvo Izraela i Amerike

Do 30. juna Međunarodni monetarni fond bi trebalo da pronađe naslednika bivšeg direktora Dominika Stros-Kana koji je zbog optužbi za silovanje poneo ostavku - saopštila je ova organizacija prošle noći, u Vašingtonu.

Proces izbora novog direktora do tada bi trebalo da bude završen, a faza za imenovanje kandidata za ovaj položaj počeće 23. maja i završiće se 10. juna. MMF je saopštio i uslove za kandidaturu. Budući direktor bi trebalo da potiče iz jedne od zemalja članica i da ima veliko iskustvo u "oblikovanju ekonomske politike", kao i da raspolaže temeljnim diplomatskim sposobnostima.

Prema stanovištu evropskih vlada u buduće bi, kao što je to i ranije bilo uobičajeno, Evropljanin trebalo da stoji na čelu ove organizacije. Ali, zemlje na pragu industrijalizacije, kao što su Kina i Indija, takođe su zainteresovane. SAD su se do sada držale po strani: saopšteno je samo da će američka vlada podržati kandidata koji bude imao većinu.

Za favorita važi francuska ministarka finansija Kristin Lagard. Njen izbor podržao bi i nemački ministar finansija Volfgang Šojble. U razgovoru za list „Bild am Zontag“ Šojble je izjavio: „Sa Kristin Lagard, ako ona odluči da se kandiduje, Evropa bi imala najbolje šanse da dobije ovo mesto. Ali, od odlučujućeg je značaja da Evropljani budu jednoglasni!“.

Šojble se vrlo pohvalno izrazio o kvalifikacijama francuske ministarke: „U celom finansijskom svetu, nju cene i poštuju“. Prema njegovom mišljenju, na položaj direktora trebalo bi da bude neko iz Evrope, pošto pored SAD, Evropljani plaćaju najveće doprinose.

Slično se izjasnio i Mišel Barnije, visoki komesar za unutrašnje tržište EU. U razgovoru za list „Di Velt“ on je rekao: "Veoma je važno da Evropljani, što je pre moguće, predlože zajedničkog kandidata. On naravno mora biti prihvatljiv i za Amerikance i za zemlje na pragu industrijalizacije", rekao je Barnije.

Izrael odbacuje predlog SAD

„Netanjahu optužuje Obamu da ugrožava postojanje Izraela“, piše na prvoj strani „Frankfurter Algemajne Cajtunga“. A naslov "Ziddojče Cajtunga" je malo blaži „Obama ljuti Izraelce“ – pa ipak, sumnje nema, među tradicionalnim prijateljima, postoje velike razlike u mišljenju.

„U odnosima između američkog predsednika i izraelskog premijera vrvi od nesuglasica. Jedan primer je ocena previranja u arapskom svetu. Obama smatra da se društveni preokreti ne mogu zaustaviti i da treba učestvovati u njihovom oblikovanju, dok Netanjahu živi u iluziji, da će to sve proći i da treba sačekati…

Koliko je ta iluzija opasna pokazalo se u više navrata protekle sedmice. U Egiptu se gnev masa od jednom okrenuo prema omraženom susedu (a ne više protiv problema u zemlji). Poruka demonstranata pred izraelskom ambasadom bila je jasna – mir na Bliskom istoku, toliko važan svrgnutom predsedniku Mubaraku, sada je u opasnosti,“ piše list „Ziddojče Cajtung“.

„Berliner Cajtung“ se podsmeva uzbuđenju izazvanom izjavom režisera Larsa fon Triera u Kanu, koji je između ostalog rekao da je, u neku ruku, „Hitlerov fan“. Šta je time izazvao? Pita se list. “Kan i svet umetnosti drže moralne pridike, umesto da se smeju. A Netanjahuova vlada u Izraelu koristi ovu histeriju kako bi skrenula pažnju sa toga da torpeduje svaki pokušaj, da se dođe do prihvatljivog mira. I još nešto – Britanci su ponovo dobili priliku da se podsmevaju neduhovitim Nemcima, koji nisu u stanju da ispričaju vic, tako da ga i ostali shvate.“

Priredila Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon