Pomoć Grčkoj – ako baš bude moralo

Neposredno pred početak samita u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi postigli su dogovor kojim je predviđen evropski okvir za pomoć Grčkoj. Kasnije se, u pauzi sastanka lidera zemalja EU, održao i vanredni sastanak 16 zemalja evrozone koje su podržale ovaj nemačko-francuski predlog. Predsednik Saveta EU Herman van Rompej zvanično je objavio detalje evropskog plana koji će se upotrebiti za spas grčke ekonomije:

„U pitanju je mehanizam koji se sastoji, sa jedne strane, od pomoći Međunarodnog monetarnog fonda, a sa druge strane tu su bilateralne pozajmice zemalja članica evrozone. To znači i da će većina finansija doći sa evropske strane. To je dakle kombinovani mehanizam sa evropskom dominacijom.“

Naglašeno je takođe da će se mehanizam upotrebiti samo u „kranjem slučaju“, kao i da će za njegovo pokretanje biti potrebna procena evropskih institucija – Evropske komisije i Evropske centralne banke. O aktiviranju samih zajmova odlučivaće jednoglasno zemlje evrozone.

Prvi put pomoć evrozoni iz MMF-a

Premijer Grčke Jorgos Papandreu pozdravio je ovakav plan svojih partnera iz EU, naglasivši da je postignut dogovor, ne samo za Grčku, već i za celu Evropu, koja je, prema Papandreuovom mišljenju, ovom odlukom postala jača. Da ova odluka doprinosi stabilizaciji Grčke, evrozone, ali i finansijskoj stabilnosti u svetu, smatra i Van Rompej, dok je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u svemu našao i simboliku:

„Danas je 25 mart. Na taj dan je 1957. godine zvanično rođena evropska zajednica, a to je i nacionalni dan Grčke. Srećan sam da možemo ovako da obeležimo ovaj važni dan za Grčku i EU.“

I dok je Barozo posebno naglasio da se radi o rešenju „u okvirima evropske porodice“, kao i da je u pitanju „evropski pristup uz podršku MMF-a“, ovo će biti prvi put od uvođenja evra da MMF, sa sedištem u Vašingtonu, učestvuje u spašavanju članice evrozone. Evropski zvaničnici navode da bi princip finansiranja u slučaju primene ovog plana bio na bazi dve trećine učešća fondova evrozone i trećinskog dela učešća MMF-a.

Portugal i Španija „daleko“ od Grčke

Čelnici Evropske unije i dalje se nadaju da aktivacija ovakve pomoći Grčkoj nikada neće ni biti potrebna, kao i da će Grčka uspeti da se sama izbori sa svojim dužničkom krizom uz političku podršku svojih evropskih partnera koja je dobila na težini i samim postizanjem ovakvog dogovora. Na pitanje da li je, posle izbijanja krize u Grčkoj, na redu Portugal, Van Rompej je izjavio da se stanje u toj zemlji ne može ni porediti sa Grčkom, dok je situacija u Španiji, prema njegovim rečima, još povoljnija.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević