Pomoć Grčkoj u skladu sa ustavom

Finansijska pomoć Grčkoj u okviru zajedničkoj finansijskog štita Evropske unije – dokle i zašto, pitanja su koja već mesecima muče takozvane evropskeptičare. Savezna vlada kancelarke Angele Merkel još nije sigurna da li će uspeti da obezbedi sopstvenu većinu za glasanje o paketu pomoći Grčkoj koje će krajem meseca biti održano u saveznom parlamentu, Bundestagu. Zakon koji je vlada već usvojila predviđa da se nemačko učešće u kreditnim garancijama za zemlje u dužničkoj krizi poveća sa sadašnjih 123 na 211 milijardi. Mnogi to ne odobravaju. Među stotinama tužbi koje su zbog toga stigle Ustavnom sudu, Sud je izabrao jednu kao reprezentativnu i danas saopštio presudu koja glasi: nemačka finansijska pomoć Grčkoj nije protivustavna.

„U ime naroda… tužbe Ustavnom sudu se odbijaju“.

Predsednik Ustavnog suda Nemačke, Andreas Foskule, ovim je odbacio tužbe protiv dva zakona doneta u maju 2010, koji predviđaju izdvajanje ogromnih suma kao jemstva za Grčku i druge zemlje evro-zone. Suma koju Berlin namerava da izdvoji za Grčku iznosi 22,4 milijarde evra. Podnosioci tužbe smatraju da nemački parlament nije dovoljno uključen u proces odlučivanja vlade, te da ovako velike sume u krizi ekstremno opterećuju parlamentarno planiranje budžeta, pa tako i ograničavaju ustavna prava Bundestaga.

Sudije u Karlsrueu ne dele to mišljenje. Andreas Foskule je saopštio da se Bundestag svojim glasanjem za paket pomoći Grčkoj nije odrekao svojih prava na planiranje državnog budžeta. Ali, rekao je, „to ne treba pogrešno shvatiti kao ustavnopravno blanko ovlašćenje za dalje spasilačke pakete“.

Tu postoji još jedno „ali“, naime, Sud je obavezao vladu da pred svaku sledeću akciju spasavanja Evra zatraži i odobrenje Odbora Bundestaga za državni budžet.

Većina poslanika ipak protiv paketa

Nemački Ustavni sud se ni u jednom trenutku nije bavio pitanjem da li su nemačka finansijska politika ili finansijski štit Evropske unije ispravna strategija u savladavanju krize. Pravni stručnjak iz Bona, Kristijan Valdhof, kaže da „upada u oči da Sud ne želi da se intenzivno meša u veliku evropsku politiku, niti u nemačku politiku prema Evropi, već da ostavlja vladi prostor za ekonomske i političke procene, mada su ojačana i prava Bundestaga.“

Sve ovo za eksperta za evropsko i finansijsko pravo Univerziteta u Hajdelbergu, Ekeharta Rajmera, znači „da savezna vlada još jednom pažljivo mora da pročita šta je od planova koje ima za sledeće nedelje i mesece u saglasnosti sa Osnovnim zakonom i kakvi aranžmani mogu biti sklopljeni u ovoj zemlji.“

No, da li će do donošenja novog paketa pomoći Grčkoj zaista doći, pokazaće se 29. septembra, kada će o tome glasati Bundestag. Nedavno probno glasanje poslanika vladajuće koalicije pokazalo je da se većina njih protiv tog paketa.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković