Poplavo moja, pređi kod drugoga!

Kod poplava 2002. još se nekako i moglo razumeti da je nabujala Laba mnoge iznenadila svojim vodostajem - makar se izlila i samo par godina ranije 1997. I sad ove, 2013. godine, opet gledamo iste scene poplavljene gradove, čitava područja pod vodom i očajne stanovnike koji izbacuju vodu iz svojih kuća. Zar se ništa nije naučilo?

Jirgen Štam, profesor za protok reka na Univerzitetu u Drezdenu nas u ovoj konstataciji ispravlja. Prirodnim katastrofama se ne može upravljati, ali posledicama takvih katastrofa - može. Novcem, političkom voljom i upornošću političara. Jer, iako se laicima sve čini isuviše sličnim, mnogo toga je različito. "Nakon poplave iz 2002. pokrajina Saksonija je izradila 47 zaštitnih mera protiv poplava, sa više od hiljadu pojedinačnih mera zaštite."

Pojačani su nasipi, neki su dodatno pomereni od reke da se ista ne bi zadržavala pred njihovim temeljima, definisana su područja za planirano natapanje i tako dalje i tako bliže. U tom razdoblju je pokrajina uložila oko milijardu i tri stotine miliona evra, kako bi sprečila najgore kad ponovo počne da raste vodostaj.

Voda ide dalje

Ali Grim je ponovo poplavljena, opet je voda u centru Drezdena i uprkos tome se, nizvodno uz Labu, moralo pribeći evakuaciji. U pokrajini Saksonija-Anhalt 23.000 ljudi je moralo da napusti svoje domove. To i jeste problem, tvrdi ovaj profesor: "To što se pokrajine nizvodno od Labe suočavaju sa toliko vode jeste rezultat uspešnih mera u Saksoniji“. Jer voda u Drezden jeste ušla, ali je većina vode ipak zaustavljena - i prošla je dalje. Doduše, Laba se u Magdeburgu nije mogla zaustaviti.

Reke ne poznaju državne granice, za mere zaštite od poplava su u Nemačkoj nadležne - pokrajine. One ih planiraju, uglavnom plaćaju i makar se u načelu moraju međusobno dogovoriti o merama, takvi dogovori su izgleda pre izuzetak nego pravilo. Vinfrid Liking, stručnjak za rečne tokove organizacije za zaštitu okoline BUND navodi jedan drastičan primer takve (ne)saradnje.

"Na istočnoj strani su brane koje je izgradila pokrajina Brandenburg i koje su 80 centimetara više nego brane na zapadnoj strani, koje je gradila pokrajina Saksonija-Anhalt. Jasno vam je na koju stranu će voda otići." On i organizacija za zaštitu okoline traži da te mere konačno postanu obaveza čitave Nemačke - i da se onda nađu logične i trajni sistemi zaštite od poplava.

Zašto da gledam u zid u korist suseda?

Umesto da se reke više obuzdavaju nasipima, oni se moraju udaljiti od reka i ostaviti područja koja će, ako zatreba, biti poplavljena. Mora se prestati i sa zatvaranjem tla - betonom i asfaltom po gradovima i selima, što znači da onda i svaka kapljica kiše na kraju ne dospeva u reku. I poljoprivreda se mora vratiti prirodnim načinima obrade tla, jer poplava je bilo od vajkada, a ljudi su ipak i tada tamo živeli.

Profesor Štam se slaže kako je problem u nadležnostima, ali ukazuje kako je to sve propisano Ustavom, i kako se tu ne mogu preko noći menjati pravila igre. S druge strane, priznaje i kako u merama zaštite od poplave ima mnogo sebičnosti. Jer, učinak tih mera se poredi sa onim u drugoj pokrajini.

On navodi primer močvara i područja gdje se i prirodno stvaraju bare kada dođe do visokog vodostaja. Naravno, to smanjuje količinu zemlje koja se može upotrebiti i uopšte, oko njih svi imaju vlažne podrume. Ko treba da objasni meštanima da je takva bara potrebna, kako bi se zaštitilo neko mesto u susedstvu ili grad? "O tome se dugo, dugo raspravlja", objašnjava profesor i rezultat je najčešće isti - nema ga.

Visoka voda i kratka pamet

Profesor Štam isto tako ne želi svu krivicu da svali na političare i Ustav. U dobroj meri kriva je i „kratka pamet“ stanovnika. Svaki put kad voda dođe i do dnevne sobe, svi su spremni da sprovedu sve šta treba.

Ali onda, kako prolaze meseci i godine, mere zaštite ne bivaju prihvaćene bez otpora: nasip će sprečiti pogled iz kuće, bare i močvare su ionako loše, pregradni zidovi su ruglo u kraju i tako dalje, i tako dalje...

To se pokazalo i u gradu Grimu, jednom od najteže pogođenih gradova u poplavi 2002. koji se opet našao pod vodom. Da su tamo sprovedene mere koje su bile definisane, taj gradić je ove godine mogao ostati suv.

Jedna inicijativa građana je sprečila izgradnju nasipa. Doduše, oni priznaju da bi isti mogao biti koristan, ali tvrde kako će on unakaziti grad. Bilans svodi profesor Štam: "Jedni su hteli zaštitu, drugi su verovali kako će poplava veka doći opet tek za sto godina." Ali prošlo je jedva 11 godina i Grim se opet našao u vodi. Jer, nasip nije izgrađen.

Autor: A. Berger / A. Šubić
Redakcija: Jakov Leon