Porast nasilja i u Crnoj Gori

Nasilje je manifestacija nejednake raspodele moći i imanentna je društvima kakvo je crnogorsko. Jer, društva zasnovana na samovolji i autoritarnosti sistemski proizvode nasilje, smatraju analitičari u Crnoj Gori.

I zaista: retko ko se iznenadi što ne prođe gotovo nijedan dan bez fizičkog obračuna ili incidenta na javnoj sceni. Još se nije dobrano slegla ni prašina sa skandala sa napadom gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše i njegovog sina Miljana na novinare dnevnika „Vijesti“, koji će epilog dobiti na sudu, a sustigao ga je novi.

Policija je saopštila da su četvorica mladića preksinoć u Podgorici napali obezbeđenje predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića, dok njihovi advokati tvrde suprotno. Povređenih je bilo na obe strane, a slučaj je već sudski procesuiran.

Svakodnevni su fizički obračuni radnika poharanih preduzeća sa njihovim vlasnicima i privatnim obezbeđenjima tih firmi, a nasilje u školama, na stadionima ili u porodici eskalira.

Nezadovoljstvo raste ali neće biti „događanja naroda“

Analitičar Dževdet Pepić kaže za Dojče vele da u Crnoj Gori nezadovoljstvo dnevno narasta, ali da, ipak, ne treba očekivati masovne proteste ili konflikte širih razmera. „Ali, i to nezadovoljstvo je individualno" kaže Pepić i dodaje: "Ispada da je to stvar svakog pojedinca. Ja mislim da u Crnoj Gori još uvek, nažalost, nema te snage koja može da to kanališe i ono što je, možda, najveći problem jeste što smo gotovo svi strašno sebični. Biće i dalje pojedinačnih slučajeva izražavanja nezadovoljstva, ali u Crnoj Gori ’događanja naroda’, onako kako je to bilo pre 20 godina, više biti neće. Može se slobodno reći da su građani Crne Gore ’pokusni kunići’ jednog režima ili bolje rečeno, jednog čoveka, jer mi znamo da se samo jedan čovek pita u Crnoj Gori.“

Psiholog Maruška Drašković smatra da je nasilje danas postalo model ponašanja ne samo u Crnoj Gori, već u čitavom svetu. „Svo ovo nasilje je posledica neke unutrašnje muke koju ljudi nose u sebi i koja u jednom trenutku naprosto eskalira“, kaže ona za naš radio i ističe da koren toga treba tražiti u činjenici što ljudi malo ne rade na sebi. „Jeste problematična ekonomska situacija, jesu problematične razne relacije, ali su mnogo problematičniji naši strahovi kojima sebe tako ’pokrijemo’ i ’prekrijemo’ da mislimo da ništa drugo ne postoji nego taj očaj, jad i nevolja. A nije istina! Postoji druga strana života za koju moramo imati otvorene oči. E sada, da bismo imali otvorene oči za zadovoljstvo i sreću, moramo učiti sebe, moramo znati kako da sebe menjamo da bismo došli do zadovoljstva, sreće i lepote života.“

autor: Mustafa Canka

odg. urednica: Sanja Blagojević