Poreski obveznici kao svetinja

Previše oklevanja, dezorijentisano, defanzivno – kritike na račun pristupa nemačke vlade rešavanju krize evra stižu sa svih strana. Prema mišljenju mnogih posmatrača kancelarku Angelu Merkel i njenog ministra finansija Volfganga Šojblea kriza jednostavno nosi. I dok kancelarka Angela Merkel putuje Afrikom situacija u evrozoni se i dalje komplikuje. Cena zlata, koja je neka vrsta termometra krize, u sredu je dostigla novu rekordnu visinu. Nakon Grčke, Portugalije i Irske sada i Italiji, koja je treća po veličini privreda u EU, preti opasnost da potone u dugovima.

Rejting agencije iz dana u dan snižavaju bonitet zemalja – dužnica i mnoge su stigle do stepena „smeće“, ukratko „platežno nesposobne“.

Kritike i u zemlji

U toj situaciji ne čudi što su pogledi upereni u najjaču evropsku privredu. Međutim, predsednik poslaničkog kluba opozicionih socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer još je pre nekoliko nedelja kritikovao pristup nemačke vlade: „Suočeni smo sa pravom političkom krizom, možda najvećom od osnivanja EU, i osim ministra finansija Volfganga Šojblea, njega izričito izuzizam, ostatak vlade se ponaša kao da se ništa ne dešava. To je stanje stvari.“

Međutim, rešenje za krizu nema ni Štajnmajeru drag ministar finansija. Na početku dužničke krize u proleće 2010. godine Šojble je oklevao kada je trebalo odobriti milijarde pomoći Grčkoj, ali je ove nedelje, zbog dramatičnog pogoršanja situacije, usledio preokret. „Sada će se preduzeti zaista sve i na osnovu toga biće podneseni zajednički predlozi – na to još nismo bili spremni pre sednice. Tako otvorena i intenzivna rasprava o stvarnim problemima do sada nije vođena“, rekao je Šojble posle sednice ministara finansija evrozone.

Protiv ishitrenih poteza

Do sada se Nemačka u pristupu rešavanju krizi rukovodila principom: ne preduzimati ishitrene korake. Zato kancelarka i ministar finansija nisu pristali da se za ovaj petak (15.7.) na brzinu sazove sastanak na vrhu EU na kome je trebalo da se donese odluka o drugom paketu pomoći za prezaduženu Grčku.

Grčki premijer Jorgos Papandreu upozorio je u četvrtak kancelarku da bi trebalo požuriti, jer ukoliko ubrzo ne usledi obećanje o novoj pomoći finansijska tržišta mogla bi izmaći kontroli. Međutim, vlada i dalje misli i na nemačke poreske obveznike. Do sada Berlin je dao garantije za obaveze evropskih dužnika u visini od 190 milijardi evra. Zato ministar finansija insistira da prilikom odobravanja sledećeg paketa svoj deo tereta preuzmu i banke i osiguranja kao privatni investitori.

Kritičari smatraju da je to glavna prepreka na putu ka rešavanju krize poverenja u evro. Čak i šef nemačke centralne banke, Bundesbanke, Jens Vajdman, koji je do nedavno bio savetnik Angele Merkel, smatra da je takav pristup problematičan.

Problematične evroobveznice

Nezadovoljstvo izaziva i odbijanje Nemačke da se izdaju evroobveznice – u tom slučaju Berlin bi delio svoj visoki kreditni bonitet sa zemljama – dužnicama – zajednički bi se garantovalo za isplatu tih obveznica. O problemu ministar finansija Volfgang Šojble kaže:

„Taj predlog čuli smo već više puta. Problem je što u monetarnoj uniji, u kojoj politiku novca na evropskom nivou vodi (Evropska) centralna banka, finansijska politika ostaje u nadležnosti zemalja članica. Zato su nam potrebni podsticaji i sankcije kako bi svaka članica ispunila obaveze u pogledu finansijske solidarnosti. Ako svi plaćaju istu kamatu nema nikakvog podsticaja da se vodi solidna budžetska politika. To bi bio pogrešan put i poruka da evro neće ostati stabilan. I zato smo uvek ponavljali da sve dok imamo takvu konstrukciju zajedničke valute ne možemo da kamatni rizik učinimo opštim.“

Nemačko kolebanje

Po nemačkoj želji takozvani kišobran spasa za evro trebalo je da bude uspostavljen na određeno vreme, ali se onda odustalo od tog zahteva i on je sada stalni instrument novčane politike. Onda je Nemačka tražila da se otvori mogućnost da neke zemlje istupe iz evrozone, ali nikada se nije otišlo dalje od ideje. Najzad, iz Berlina se čula ideja o regulisanom državnom bankrotstvu, ali na evropskom nivou ni to nije sprovedeno.
.
Zato se mnogi žale na nemačko kolebanje. Nema jasnih poruka, nema dovoljno spremnosti na kompromis kada je reč o privatnim poveriocima i evroobveznicama. Ipak, gubi se iz vida se da je na jednom polju uvek postojao kontinuitet – ni kancelarka, ni ministar finansija ni u jednom trenutku nisu zaboravljali na nemačke poreske obveznike. Videće se da li je to dovoljno kako bi se izašlo iz krize.

Autori: Rihard Fuks / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević