Poreski rat

Optužbe za damping izrekao je švajcarski ministar finansija Hans-Rudolf Merc i najavio da će o tome razgovarati sa nemačkim ministrom Perom Štajnbrikom. Porez koji Nemačka uvodi 1. januara obavezuje banke da direktno oporezuju sve kamate, dividende i zarade na rastu akcija.

Isti porezi

Merc je rekao da je zanimljivo da istu vrstu poreza ima Švajcarska, ali dok je poreska stopa u Švajcarskoj 35 procenata, u Nemačkoj će biti 28 odsto. „Ako se tako posmatra nemački porez predstavlja damping i to se mora reći ministru Štajnbriku“, izjavio je švajcarski resorni kolega Merc.

Prema Mercovom tumačenju švajcarski porez predstavlja zaštitu bankarske tajne.

Svako ko od 1. januara u Nemačkoj ulaže novac moraće nešto više od četvrtine da ostavi državi – bilo da otvara štednju knjižicu ili ulaže na berzi. U tih 28 procenata su porez, dodatak za solidarnost i crkveni porez (za one koji su se zvanično deklarisali kao vernici spremni da ga plaćaju).

Poreska oaza ?

Štajnbrik je jedan od najoštrijih kritičara Švajcarske kada je o poreskoj politici reč. Na jednoj međunarodnoj konferenciji optužio je susede da predstavljaju „poresku oazu“ i zatražio da Švajcarska bude stavljena na „crnu listu“ OECD zemalja koje omogućavaju da se izbegne plaćanje poreza. Posle toga nemački ambasador u Bernu pozvan je na razgovor u ministarstvo spoljnih poslova.

Političari u Berlinu stalno optužuju Švajcarce i da bankarskom tajnom štite one koji izbegavaju plaćanje poreza u Nemačkoj. U Švajcarskoj je neplaćanje poreza samo prekršaj i država interveniše samo ako je u pitanju poreska prevara.

Međutim, kako je u intervjuu nedeljniku „Špigel“ izjavila ministarka spoljnih poslova Mišlen Kalmi-Rej, samo prošle godine nemačkim poreznicima je prebačeno 86 miliona evra švajcarskog poreza naplaćenog na depozite nemačkih građana. „Gde to još ima da jedna zemlja naplaćuje porez za drugu državu“, rekla je tada ministarka.