Porodični nakit za spas države

Mnogima se od pomisli na to da založe svoj porodični nakit kako bi spasili državu diže kosa na glavi. Ali upravo to se dogodilo 1997, kada su mnogi Korejci tokom azijske krize svojoj zemlji pomogli da se izvuče iz finansijskih poteškoća.

Nakit i medalje za državu

Kjong Suk Sung, danas profesorka koreanistike na Univerzitetu u Bonu, priseća se kako je korejska vlada u jeku krize građane obavestila da je od međunarodne zajednice zatražila ogroman kredit, kako bi se izvukla iz nevolje. Ali pomoć od oko 58 milijardi američkih dolara, međunarodni finansijeri su uslovili strogim uslovima: programima štednje i strukturnim reformama. Za građane Južne Koreje nastupile su teške godine, nezaposlenost se utrostručila, a javni sektor je drastično smanjen. I to nije bilo sve – kako bi što pre otplatila kredit i oslobodila se ogromnog finansijskog tereta, korejska vlada zatražila je od građana da doniraju svoje porodično zlato: venčano prstenje, nakit iz nasledstva i zlatne figurice koje se u Koreji tradicionalno poklanjaju maloj deci. Pa čak i sportske medalje.

Recept i za Grčku?

Građani su se odazvali pozivu. „Moji roditelji poklonili su nakit koji sam dobila za prvi rođendan“, seća se Sung. Porodica njene najbolje prijateljice dala je svo porodično zlato koje je imala. U roku od nekoliko meseci, građani su državi predali preko 227 tona zlata. To je zemlji omogućilo da već nakon tri godine, barem delom pokrije kredit dobijen od Međunarodnog monetarnog fonda.

Mnogi se sada s pravom pitaju dali se taj recept može primeniti i na Grčku. „Zamisao je u suštini dobra – na kraju krajeva radi se o tome da se sredstva iz privatnog, preliju u javni sektor kako bi država mogla da ispuni svoje obaveze“, kaže Rolf Langhamer, koji je tokom azijske krize obavljao funkciju direktora kilskog Ekonomskog instituta. To se može sprovesti na više načina. „Najnormalniji“ je da građani plaćaju porez. Drugi način jeste da se grčka država zaduži kod građana prodajući im državne obveznice, što se pokazalo uspešnim u Japanu. Ali tamo je poverenje građana u državu ogromno, zato program sa obveznicama i funkcioniše.

„Iskreno, dvoumim se oko pitanja poverenja grčkih građana u sopstvenu državu. Da je poverenje tu, onda bi građani plaćali porez i ne bi prebacivali novac i imovinu u inostranstvo“, kaže Langhamer. Nemački ekonomista pominje još jedan, „večiti“ problem Grčke. „U toj zemlji mnogi žive na državnim jaslama, ali nisu spremni toj istoj državi da daju ništa“.

Osećaj zajedništva

U Južnoj Koreji situacija je bila drugačija. „Osećaj zajedništva u Koreji je jak jer smo mi naše probleme uvek morali da rešavamo sami“, kaže profesorka Sung. Okruženost velesilama poput Kine i Japana, Korejcima je vremenom stvorilo osećaj zajedništva. U istoriji je bilo mnogo primera kada je država svoje građana pozivala na materijalnu solidarnost. Tokom Prvog svetskog rata, Nemačka je svoje građana sloganom „Zlato za čelik“ pozivala da porodičnim nakitom finansiraju naoružanje.