Poruka Putinu: „Stisni zube i nastavi dalje“

Površno gledano, za najjačeg čoveka Rusije Vladimira Putina sve se odvija po planu: u jednom bezazlenom šou-programu 614 delegata njegove partije „Ujedinjena Rusija“ jednoglasno je podržalo Putinovu kandidaturu na predsedničkim izborima koji se održavaju za tri meseca. Tako je ozvaničeno ono što je pre devet nedelja najavljeno: premijer Putin i predsednik Medvedev naredne godine žele da zamene svoje pozicije.

Odluka donesena u nedelju (28.11.) bila je neophodni, naredni korak kako bi Putin od leta 2012. godine ponovo mogao i formalno da bude prvi čovek ruske države. Sada još nedostaje zvanična potvrda njegove kandidature od strane Izborne komisije, kao i izborna pobeda 4. marta 2012. godine. U odgovarajući izborni rezultat gotovo da ne postoji sumnja. Isto važi i za ruske parlamentarne izbore: Putinova stranka „Ujedinjena Rusija“ po svoj prilici ponovo će biti najjača stranka.

Atmosfera u društvu i administrativni resursi

Uzroci i razlozi za takve odluke ruskih glasača su poznati: u osnovi većinski apolitično rusko društvo čezne za stabilnošću što Putin u svojoj PR strategiji godinama konsekventno iskorišćava za sebe, a što mu garantuje veliku izbornu podršku među građanima. Uz to je sav politički proces monopolizovan od strane Kremlja.

Naročito se izborima upravlja do u najmanji detalj. Političari i grupe koji kritikuju sistem na vreme bivaju marginalizovani. Tzv. administrativni resursi, dakle iskorišćavanje državnih struktura u korist vladajuće partije, garantuju toj stranci željeni rezultat. Trenutno postoji malo toga što bi upućivalo na to da će na narednim parlamentarnim i predsedničkim izborima biti drugačije.

Zvižduci za Putina

Ipak, iako se politička mašinerija Kremlja može nadati željenom rezultatu i na jednim i na drugim izborima, pokazuju se i prve pukotine u Putinovom sistemu: ispitivanja ruskog javnog mnjenja poslednjih sedmica i meseci ne pokazuju samo gubitak poverenja u Putinovu „Ujedinjenu Rusiju“, već i u samog Putina. Naročito među mladim pripadnicima srednjeg staleža, koji žive u velikim gradovima, kao i među ruskom inteligencijom raste nezadovoljstvo Putinom i njegovom strankom.

Doduše tu tendenciju ne treba precenjivati. Realna opasnost za Putina na izborima u martu 2012. godine ovog trenutka ne postoji. Ali, da će Putinu zviždati, kao što se to desilo prilikom odavanja počasti jednom ruskom bokseru, pre samo nekoliko meseci, to je bilo nezamislivo. Važan pokazatelj toga koliko Kremlj još uvek kontroliše političke procese u zemlji biće parlamentarni izbori koji se održavaju za nedelju dana. Da li će „Ujedinjena Rusija“ izgubiti dvotrećinsku većinu?

Ipak, nezavisno od ishoda parlamentarnih izbora čini se da se Putinu nakon marta 2012. godine može poručiti samo još sledeće: „Stisni zube i nastavi dalje“. U leto 2012. godine, kada Putin bude položio zakletvu kao naredni ruski predsednik vlade sa mandatom do 2018. godine, on će ipak morati da ustanovi da on više ne može tako jednostavno dalje kao što je to bilo 2008. godine kada je predsedničku zamenio premijerskom funkcijom. Naime Rusija se promenila. Da li će dosadašnji sistem, koji je štitio Putina, moći da funkcioniše do 2024. godine – to je nešto u šta se s pravom može sumnjati.

Komentar: Ingo Mantojfel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković