Poskupljenja u Evropi, novčanici sve tanji

Najava Evropske centralne banke odraziće se najpre na novčanike budžete potrošača. Od daljih poskupljenja i rasta inflacije, pošteđene neće biti ni zemlje jugoistočne Evrope.

Stopa inflacije u Nemačkoj prvenstveno je porasla zbog poskupljenja goriva što su najpre osetili vozači. Neki od njih su prokomentarisali: “Ne zarađujem baš mnogo, tako da trećinu moje zarade potrošim za gorivo… Ja štedim na benzinu i sada vozim manje nego pre.”

Stopa inflacije je u martu iznosila 2,1 odsto, a samo mesec dana kasnije, Nemački zavod za statistiku beleži stopu od 2,4 odsto. Statističari tvrde da je to najveći porast od oktobra 2008. godine, a zabrinjavajuća je i prognoza da će inflacija u narednom periodu još više rasti. Ralf Zolven iz Komerzbanke bjašnjava:

“U ovom trenutku ima mnogo razloga za dalji rast inflacije, a jedan od njih je na primer razvoj političke situacije u Severnoj Africi. Nije isključena ni mogućnost da stopa inflacije povremeno i opadne, ali rast cena u narednim mesecima će biti još jači.”

Poskupljenja širom Evrope - neminovna

Cene su u konstantnom porastu od jeseni prošle godine. Sve dok inflacija nije veća od 2 odsto, Evropska centralna banka ne vidi opasnost za stabilnost cena.

Međutim, budući da je inflacija u Nemačkoj, koja važi za najveću ekonomsku silu Evrope, prešla tu bolnu granicu, a trend je u porastu, u Evropskoj centralnoj banci se polako primećuje „alarmantno raspoloženje“. Evropska banka imala je tokom poslednje dve godine najnižu kamatnu stopu u istoriji od jedan odsto, a svrha joj je bila da podstakne evropsku privredu tokom finansijske krize.

Sada sve ukazuje na to da će zbog sve većeg rizika od rasta inflacije Evropska centralna banka, koja je zadužena za davanje kredita bankama država Evropske unije uskoro povećati svoje kamatne stope. Početkom aprila je već došlo do podizanja kamatne stope sa jedan na 1,25 odsto, ali tu očito neće biti kraj. Banke koje budu posuđivale novac od Evropske centralne banke, automatski će povećati stope svojih kredita, što će se opet najpre odraziti na džep potrošača i preduzetnika.

Ovaj rast imaće uticaja i na banke, a time i na potrošače i preduzetnike u jugoistočnoj Evropi, koji se najvećim delom nalaze u vlasništvu nekih od zapadnoevropskih banaka. Štefan Volf sa Frankfurtske berze kaže: “Stručnjaci poručuju da će poskupljenja uzeti još više maha i da će nam novčanici na kraju biti još tanji. To je prilično neverovatan razvoj, ako uzmete u obzir činjenicu, da smo još pre nekoliko meseci imali strah od pada cena, odnosno deflacije, ali cene su ipak u konstantnom porastu. Ovde se, pre svega, sa velikom brigom posmatra na porast cene energije.”

Autor: Selma Filipović, Berlin
Odg. urednik: Jakov Leon