Poskupljenja u Nemačkoj

U junu i julu stopa poskupljenja je iznosila 2,4 odsto, ali stručnjaci očekuju zaustavljanje poskupljenja. Razlog za to nije baš prijatan: u pitanju je pad privrednog rasta. I energija postaje sve skuplja – a taj rast neće biti zauzdan ni narednih godina. Vodeći privredni instituti su takođe objavili svoje ekspertize prema kojima nije isključena ni mogućnost da u doglednoj budućnosti u Nemačkoj dođe do recesije.

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Retko kada su vodeći stručnjaci za privredu ovako otvoreno pokazali političarima žuti karton. Političari su, naime, u evropskoj dužničkoj krizi pokazali neodlučnost, odstustvo hrabrosti i mnogo protivrečnosti. Instituti su posebnu opomenu uputili nemačkoj vladi. Koliko god ona predvodila evropske političke koncepte, predugo je gajila nade u oporavak grčke privrede.“

Hajlbroner štime (Hajlbron): „Pesimizam u izveštaju Zavoda za statistiku gotovo nam je nametnut. Što se više govori o raznim scenarijima krize, sve više odjeka takve priče imaju i u privredi. Ko uopšte zna šta će se dalje dešavati sa Grčkom i sa krizom evra? A opet, trenutno, osim Grčke, nema zemlje u kojoj je privreda doživela kolaps. Strah se širi. Prognoze idu do totalne panike.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Nije isključeno da će narednih godina u Nemačkoj doći do recesije. A u privredi važi pravilo: treba biti pripremljen na ono što je moguće.“

Ostze cajtung (Rostok): „Vodeći privredni instituti s pravom traže od političara da delaju kako bi povratili poverenje građana. I imaju pravo kada podsežćaju političare na njihovu sopstvenu mudrost da politika počinje uviđanjem realnosti. U slučaju Grčke, žarišta dužničke krize, realnost je zamenila iluzija da se radi o prolaznom problemu likvidnosti. Pri tome je Grčka samu sebe dovela do bankrota. Već u sledećoj ekspertizi, na proleće, instituti će moći sebi da dozvole i preporuku da se u Grčkoj sprovede kontrolisani stečaj.“

Badiše nojeste nahrihten (Karslrue): „Kao što je i bilo za očekivati, dužnička kriza će smanjiti nemački privredni rast na minimum. Izgleda da su ovaj put stručnjaci za konjunkturu u pravu. Ako se potrošači načisto zaraze pesimizmom, to bi moglo da se negativno odrazi na predstojeću božićnu trgovinu. Tako u trgovini na malo rastu brige da bi kriza evra mogla da se pretvori u krizu potrošnje.“

Zidvest prese (Ulm): „Prognoze koje se tiču konjunkture ovih dana bismo mogli da uporedimo sa mahanjem motkom po magli. Stručnjacima vodećih privrednih instituta se ne može zavideti. Oni su morali da predaju svoje analize u vremenu velikih dilema i otvorenih pitanja. Niko ne može da zna da li će uspeti operacija spasavanja banaka. Jesenja analiza daje povoda optimizmu…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković