"Posla nemaš, života nemaš, ništa nemaš"

“Ja sam Subotich Olgica, prognano lice 18. marta, iz Obilicha. I posle dve godine i dalje smo ode. Nikakva obechanja nemamo, niti ponude da se vratimo, niti ko dodje da nas obidje. Ne znam, veoma je tessko. Prepussteni smo sami sebi. Snalazimo se kako znamo i umemo. Pomoch od nikuda, sem Crvenog krsta i Djurdjevak hranu.“ Ovako u kontejnerskom naselju u Graccanici, vech dve godine zzivi oko pedeset Srba koji su iz Obilicha, Kosova Polja, Prisstine i Kissnice morali da zbog martovskih nemira napuste svoje kuche. Pavle Mirich, takodje iz Obilica, u kontejneru od deset kvadrata zzivi sa zzenom od humanitarne pmochi. “Ja sam radio u elektroprivredi i primao sam ono ssto su i svi primali, minimalac. Od prossle godine, 9. maja, kada sam podneo dokumenta za penziju nijednog dinara od nikoga ne primam. Dao sam dokumenta za socijalku, evo sada sam bio. Danas su oterali tri ture za Prisstinu i sada occekujem ako mi to odobre dobro, ako ne, evo vech godinu dana ni d inara nemam od nikuda.” Iako je vlada Kosova obnovila vechinu kucha unisstenih tokom martovskog nasilja Perich kaze da se mnogi Srbi za sada ne nadaju povratku. “Da se vratimo u Oblich nema ssanse. Nijedan Srbin neche da se vrati. SSta da ti kazem. Mi smo tu sad za sad, danas za sutra.” Tadassnja kosovska Vlada na ccelu sa premijerom Bajramom Redzepijem formirala je specijalnu komisiju za popravku kucha i drugih osstechenih objekata i u tu svrhu izdvojila 5 miliona evra, ali joss uvek su posledice martovskih nemira vidljive. Ministarstvo za zajednice i povratak, koje je formirano godinu dana nakon martovskih nemira je, kako za nass program kazze portparol tog ministarstva Fatmir Sseholi, uccinilo sve ssto je moglo da pomogne interno raseljenima. “Treba rechi da smo jedan broj njih vratili u Obilich. Potom smo vratili neke ljude koji su bili u Prisstini u YU programu i u univerzitetskom naselju, a ostao je joss jedan broj koji u Graccanici i dalje zzivi u veoma tesskim uslovima u kontejnerima. Ali treba naglasiti da to nije pitanje Ministarstva za zajednice i povratak, zato ssto time treba da se bavi apsolutno cela Vlada Kosova.” I dok su, mozze se rechi i kosovske i srpske vlasti zaboravile na interno raseljene Srbe smesstene u kontejnerima u Graccanici, oni gube svaku nadu u bolju buduchnost. “Ovde zzivota nemass. Posla nemass. Nissta nemass. Nikakvu obavezu nemass. ZZiviss kao parazit.“