Poslanici koji će malo kome nedostajati

Osmi saziv hrvatskog parlamenta će, čini se, malo kome ostati u lepom sećanju – osim možda onim poslanicima koji su neobičnim pogodbama i koalicionom trgovinom uspeli da jednokatno uđu u zgradu na Markovu trgu. Saboru se tako zameralo da u njemu sede osobe koje su osvojile mizeran broj glasova na izborima i koje, realno, na terenu sa svojim političkim idejama zahvataju tak rubove društva. Upravo njima se pripisuje pokušaj desnog radikalizovanja javnosti, rušenje reforme obrazovanja, ali i sotonizacija teško građenog civilnog društva i liberalnog dela kulturne scene. Ona je, prema Putinovom modelu, gušena lepljenjem etikete neprijatelja države s izvorima finansiranja u inostranstvu, pa čak i onda kada su to „inostranstvo“ bili fondovi Evropske unije.

U tom su obračunavanju sa udruženjima koja promovišu ljudska prava, kolateralno stradale i brojne organizacije koje se bave siromašnima i marginalizovanima, ali i neprofitni mediji i pravobranioci čiji su izveštaji po prvi put odbacivani zbog svetonazorskih primedbi. Pokušaj izmena u javnom zdravstvu koje bi udarile na siromašne, zaustavljen je u poslednjem trenutku.

„Ovaj saziv je bio verovatno najneodgovorniji prema svojim obavezama, ako pogledamo koliko puta su razni odbori ostajali bez kvoruma, kao i to koliko je puta plenum ostajao bez dovoljnog broja poslanika za odlučivanje“, kaže za DW novinarka i hroničarka moderne hrvatske države Silvija Šeparović. „Iako je u prvom sazivu 1990. bilo mnogih nenaviklih na nove uloge, kao i na parlamentarizam generalno, ovo je bio saziv u kojem se snažno osetilo da su to ljudi koji su gotovo osvojili nagradu na lutriji svojim izborom u Sabor. Bili su nedorasli svojim ulogama. Saziv je odisao drugorazrednošću i bio bez poslanika koji bi (pre svega s desna) s razlogom i zasluženo predstavljali autoritet među ostalim poslanicima“, zaključuje Šeparović.

Buđenje građanskog bunta

Ni novinarka Nataša Škaričić, najpoznatija po praćenju afera u zdravstvu i javnozdravstvenih politika, nema reči hvale za poslanike koji su se samoraspustili. „Bio je to saziv specifičan po neverovatnoj nestabilnosti, nestabilnim odnosima između poslanika i stranaka koji su ga činili. S obzirom na celu agendu pale Vlade, to je srećna okolnost za građane Hrvatske, jer je, prema mom sudu, reč o jednoj od najdestruktivnijih i najnegativnijih vlada u istoriji Hrvatske. Ovo što se juče (20.6.) dogodilo, jedino je pravo rešenje za ovu državu. Raspuštanje i zakazivanje prevremenih izbora trebalo je da se dogodi i ranije. Ovaj saziv će se pamtiti po do sada neviđenom udaru na individualna i kolektivna ljudska prava s desne strane Sabora“, kaže Škaričić.

Na pitanje jesu li građani nešto naučili iz ovog iskustva, ona kaže da se je zadnjih nekoliko meseci, pa možda čak i zadnje godine SDP-ove vlasti, dogodilo buđenje građanske svesti. „Društvo je ipak reagovalo na destruktivne poteze vlasti. A kada je HDZ-ova koalicija s Mostom počela da niže rušilačke poteze, nekakva talasanja u društvu počela su da se primećuju. Nema tu radikalnog društvenog otpora, ali svest građana se malo pomerila i možda će neka iduća vlast biti za mrvicu obzirnija. Iako, ja sam generalno pesimistična i mislim da će proći decenije dok se ponovno ne oporavimo i civilizujemo.“

Neuspeo pokušaj pred spuštanje zavese

Važna epizoda u raspuštanju Sabora jesu i izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, a koje je predsednik Sabora Željko Rajner (HDZ) pokušao da stavi na glasanje odmah nakon potvrde odluke o samoraspuštanju. Opozicija se, u tom slučaju, još jednom poslužila rušenjem kvoruma pa zakon ipak nije usvojen, a građani su, bar na kratko, spaseni od talasa poskupljenja u zdravstvu.

„Kratko rečeno, radi se o brutalnim izmenama taksi u zdravstvu, odnosno doplata građana. Prva je povećanje maksimalnog iznosa participacija bolničkog lečenja s dve na tri hiljade kuna, a druga uvođenje naplate za takozvane nehitne pacijente koji ulaze u bolničke hitne prijeme. To je deplasirano i ne bi pomoglo sistemu. Radi se o zanemarivim iznosima novca u kontekstu finansijske konsolidacije sistema“, objašnjava Škaričić uz navod da su te mere višestruko protivzakonite i da je način na koji se nameravalo da se one donesu u suprotnosti Poslovniku Sabora zato što su išli u hitnu proceduru bez posebnog obrazloženja. „A i odredba prema kojoj je trebalo da se naplaćuje hitna pomoć nehitnim pacijentima ne objašnjava celu procedura. To je, prema meni, protivustavno.“ Iza svega je, smatra Škaričić, namera da to bude prva stepenica prema komercijalizaciji sektora javnog zdravstva. „Nameravalo se da se veliki deo usluga u javnom zdravstvu stavi u ono što je ministar zdravlja Nakić nazivao nadstandardom, a kako bi prešle u ruku privatnih zdravstvenih osiguranja.“

Bitka za javno zdravstvo se nastavlja

Skandala i prikrivenih interesa u sistemu javnog zdravstva nikada nije nedostajalo pa je teško za očekivati da i neka druga vlast neće pokušati da interveniše u njemu na štetu građana. „On je sigurno ugrožen sa svim stranačkim razmišljanjima o zdravstvenom sistemu. SDP bi napravio nešto slično da je ostao na vlasti. Naprosto sledimo neoliberalnu agendu koja ne donosi dobro u smislu stabilizacije zdravstvenih sistema. Posebna je tema koliko to ugrožava pacijente u zemljama u kojima vlada siromaštvo. Sasvim sigurno, ko god da dođe na vlast, bićemo na udaru sličnih ideja i sve zavisi od te reakcije društva. Pesimistična sam prema dosadašnjim reakcijama, jer ljudi ne shvataju suštinu promena koje se predlažu“, zaključuje Škaričić.

Građani poučeni do sada neviđenom krizom vlasti, leto će iskoristiti za razmišljanje o novim parlamentarnim izborima koji ih očekuju u septembru. Raspušteni saborski poslanici mogu u julu da se opuste i uživaju u privilegijama koje su stekli tokom polugodišnjeg rada. Prvih šest meseci nakon raspuštanja, imaju pravo na punu poslaničku platu, a drugih šest meseci na polovinu te plate. Uz podatak da poslanička plaća bez dodataka često prelazi i 15.000 kuna neto (oko 2.000 evra) – za skromne hrvatske prilike to deluje kao pravi džekpot.