Posle Grčke – Britanija?

„Ovo je prekretnica“, rekao je Dejvid Kameron pre početka samita sa svojim evropskim kolegama. Ne zato što još uvek u pitanju sudbina Grčke ili izbeglica, već zato što će on večeras prvi put izneti svoje uslove za ostanak Velike Britanije u Evropskoj uniji. Pritom, niko od njegovih kolega nije uopšte ni pomenuo tu tačku dnevnog reda. A i kraljica mu je pokvarila plan.

Na državnom banketu preksinoć u Berlinu kraljica je upozorila: „Mi znamo da je podela Evrope opasna i da moramo tome da se suprotstavimo, kako na Zapadu tako i na istoku.“ U zavisnosti od političke obojenosti, britanski listovi to su interpretirali kao opomenu Kameronu da Britaniju svakako zadrži u EU ili, kako su komentatori na drugom kraju spektra zaključili, kraljica želi da ubedi učesnike samita da zadovolji britanske zahteve. Portparoli Bakingemske palate su potom ukazivali na „nepolitičku ulogu“ kraljice. Tako da je zapravo nejasno, da li Elizabeta II suptilno ometa ili podržava premijera.

Kameron prvi put iznosi svoje zahteve

Kolege su mu dale pola sata da kaže šta ima, za vreme večere – i to kad se posluži desert. Ali, šta hoće Dejvid Kameron? Moraće dobro da razmisli kako da nastupi: ako bude suviše precizan, onda bi protivnici EU u njegovoj stranci i u evro-kritičnoj UKIP, kasnije mogli da ga „ucenjuju“ sa spiskom zahteva koji nije uspeo da ostvari. Ako bude previše nejasan, ostalim Evropljanima će biti teško da pronađu kompromis. Jasno je samo da na samitu EU pred Božić, moraju biti izneti prvi predlozi rešenja britanskih zahteva.

Taj postupak bi Kameronu omogućio da uskoro, odnosno u jesen 2016. godine, održi referendum o ostanku ili izlasku iz EU. Jer 2017. je za to krajnje nepovoljna: izbori u Nemačkoj i Francuskoj. Pored toga, Britanci su na redu da preuzme rotirajuće predsedavanje EU. A kako to da rade ako budu na pola puta ka izlasku?

Koliko „reforme“ želi Kameron?

Gledano realno-politički Kameronu je najvažnije da zaustavi dolazak imigranta. Međutim, nemačka kancelarka i francuski predsednik već su odbili da se ograniči sloboda kretanja. Dakle, Kameron je u potrazi za formulom koja imigraciju iz EU ograničava na određenu radnu snagu. To bi pravno moglo da bude vrlo rizično.

Nešto lakše je ispuniti želju za promenama u oblasti socijalnih davanja: tu je ionako mnogo toga moguće u nacionalnim zakonima, a Kameron će imati podršku mnogih drugih vlada EU, kao što je Danska.

Sledeća tačka je da London kao finansijski centar, nema štete od sve većeg zajedništva zemalja evrozone. I tu je rešenje moguće, pogotovo što ga podržavaju i ostale članice EU koje nisu u evrozoni.

Kompletiranje unutrašnjeg tržišta i trgovinske sporazume kao TTIP Angela Merkel, bi odmah potpisala – ali ni za jedno ni za drugo ne može da garantuje da će biti gotovo do jeseni iduće godine.

Prilično nejasan je zahtev za vraćanje nadležnosti sa Brisela na London. Britanski EU-skeptici su tu smestili svoju ideju nacionalnog samoopredeljenja. Ipak, moraju da sačekamo i vidimo i druge izuzetke i šta Kraljevstvo zapravo želi.

Na kraju, radi se promenama simbolične političke vrednosti: Britanska vlada želi da bude izuzeta iz „sve tešnje unije“, razvoj kakav je predviđen Ugovorom o EU. Verovatno je s tim u vezi zamisliva neka vrsta dodatnog protokola kojim se državama članicama daje pravo da odluče o tome da li će u nečemu da učestvuju ili ne.

Referendum je pre svega unutrašnji politički problem

U okviru gore opisanog, zamislive su razne vrste kompromisa. Međutim, promene Ugovora EU nisu moguće dok jeseni 2016. godine. „Tako nešto bi trajalo mnogo godina“, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Šulc je takođe rekao da je Kameronov glavni problem kod kuće u sopstvenoj stranci, gde protivnicima EU nikakv kompromis neće biti dovoljno dobar.

Njemu je slično kao Ciprasu u Grčkoj samo što drugi Evropljani mnogo manje strahuju od Greksita nego od Breksita. Specijalne želje Britanaca mogle bi da znače početak nove krize u EU i to tek što se okonča prethodna drama.