Posle Grčke i Irske – Portugal?

Veliki broj radnika u portugalskim fabrikama je otpušten, stopa nezaposlenosti je u poslednjoj dekadi porasla na 10 odsto. Zajedno sa ogromnim brojem zaposlenih u javnim službama i svetskom ekonomskom krizom, to je dovelo do povećanja dugova Portugala kao i rasta budžetskog deficita na 9,5 odsto u prošloj godini. Krajnje je vreme da se „povuče ručna kočnica“.

„Sprovešćemo odgovarajuće mere i dati jasan signal da najozbiljnije nameravamo da sprovedemo program stabilizacije“, rekao je u aprilu ministar finansija Tešera doš Santoš, nakon što je portugalska vlada podnela Briselu svoje planove štednje kako bi izbegla kaznu Evropske unije. Najvažnija mera je zamrzavanje plata u javnom sektoru, u kome do daljnjeg neće biti prelaženja u višu platnu kategoriju niti popunjavanja upražnjenih radnih mesta.

Brza reakcija Lisabona

Posle krize u Grčkoj, neki evropski komesari uprli su prst i u Portugal, pokazavši tako ko je za njih sledeći na kriznoj listi. Vlada u Lisabonu reagovala je brzo: ministarske plate smanjene su za pet odsto, investicije su ograničene, a subvencije za državna preduzeća – ukinute. Povećani su porezi na dohodak i dodatu vrednost.

Premijer Sokrateš je to ovako opravdao: „Moramo zajedno raditi na vraćanju međunarodnog poverenja u portugalsku privredu“. Premijer je požurio i da demantuje glasine prema kojima će i njegova zemlja, poput Irske, da se skloni pod „finansijski štit“ Evropske unije.

Autori: Rajnhard Špigelhauer / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković