Posledice džetlega veće nego što se mislilo

Problem je dobro poznat posadama aviona i poslovnim ljudima koji mnogo putuju – kada se jedanput poremeti dnevni ritam često je potrebno dosta vremena da se organizam vrati u normalu. U međuvremenu čovek se oseća kao upakovan u vatu. Osim toga, dešava se da satima spava kao drogiran, ali u pogrešno vreme, a posle sna ne oseća se odmoran. Pri tom najviše strada moć koncentracije.

Negativne posledice

Prema najnovijem istraživanju česti poremećaji uobičajenog ritma, takozvani džetleg, ne dovode samo kratkotrajno do umora i zaboravnosti. Duga putovanja avionom ostavljaju negativne posledice na mozak koje traju po nekoliko nedelja. Slične posledice ostavlja i učestali rad u noćnim smenama ili u drugo neuobičajeno radno vreme, ustanovili su naučnici sa kalifornijskog univerziteta Berkli.

„Bez obzira da li je neko član avionske posade ili, kao lekari, često radi u različitim smenama – učestali poremećaji dnevnog ritma verovatno ostavljaju dugoročne posledice kada je reč o kognitivnim sposobnostima“, kaže psiholog Lens Krigsfeld.

U eksperimentima naučnici su mesec dana ženkama hrčaka dva puta nedeljno na šest sati menjali uobičajeni ritam aktivnosti – to je otprilike trajanje leta od Frankfurta do Njujorka. Prema očekivanju, hrčci u eksperimentu su za to vreme imali više problema da nauče jednostavne zadatke od hrčaka koji su živeli uobičajenim ritmom.

Manje nervnih ćelija

Ono što je istraživače iznenadilo jeste činjenica da su eksperimentalni hrčci imali problema još mesec dana nakon što je uspostavljen normalan ritam svakodnevnog života. Naučnici su utvrdili da je smanjeno obrazovanje neurona u hipokampusu, onom delu mozga koji je važan za sećanje i učenje i u kome se stvaraju nove ćelije mozga. Tokom eksperimenta hrčci su stvarali upola manje nervnih ćelija od životinja koje su živele normalnim životom.

Naučnici smatraju da su rezultati istraživanja uveliko relevantni i za čoveka. I u ljudskom hipokampusu džetleg može da uspori stvaranje nervnih ćelija. Zapaženo je i da oni koji često lete ili rade u smenama u većoj meri obolevaju od šećerne bolesti, bolesti srca, raka, pate od visokog pritiska ili imaju problema sa potencijom.

Preporuka glasi: dan oporavka za svaki sat pomeranja vremena, ali je pitanje da li piloti i stjuardese i stjuardi uopšte mogu da se pridržavaju tog pravila. Onima koji rade noću naučnici preporučuju da spavaju preko dana u zamračenoj i tihoj prostoriji kako bi organizam prilagodili promenama.

afp/nb/jil