Posledice haških presuda za Kosovo

Prva presuda u Hagu za zločine bivšeg srpskog državnog, vojnog i policijskog vrha počinjene tokom 1999. godine na Kosovu, izazvala je uglavnom negativne reakcije. Većina političkih stranaka Haški tribunal ocenila je kao antisrpski sud, kome je cilj da opravda intervenciju NATO i svu krivicu svali na Srbiju.

Državni funkcioneri bavili su se i mogućim posledica ovakvih presuda. Upozorava se da će one uticati na porast antihaškog raspoloženja u Srbiji, i u tim analizama ukazuje se na dobre i loše strane tih presuda. Kao olakšavajuća okolnost vidi se oslobađajuća presuda za bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, dok zabrinutost izaziva utvrđeno postojanje „zajedničkog zločinačkog poduhvata“.

Posledice po proces pred Međunarodnim sudom pravde

Direktor Foruma za bezbednost i demokratiju Milan Jovanović za Dojče vele kaže da će posledice haških presuda tek videti, ali da one mogu uticati i na proces koji je zbog Kosova Srbija pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde:

„Mislim da i Međunarodni sud pravde neće moći da zaobiđe ono što se desilo u Haškom sudu, bez obzira što je ovde reč o individualnim presudama, ali su neke od formulacija suda i pretresnog veća Haškog tribunala veoma značajne.“

Sasvim je sigurno da su ove presude od istorijskog značaja, smatra Andrej Nosov, direktor Inicijative mladih za ljudska prava. One između ostalog pokazuju kako su u tom vremenu funkcionisali država i aparat Slobodana Miloševića:

„I tek treba praktično videti šta se to tačno u detalje dešavalo tokom tih oružanih sukoba. Ovo jeste u tom smislu istorijska presuda koja negde podvlači crtu na to stalno poricanje uloge i vojske i policije Srbije na Kosovu tokom oružanih sukoba, kao i pre oružanih sukoba, što je čini mi se jako važno.“

Reakcije institucija i političke elite pokazuju da niko nije promenio svoj dosadašnji stav prema Hagu i odgovornosti za ratne zločine. U tom smislu niko ne očekuje neki poseban porast napetosti na političkoj sceni Srbije zbog najnovijih haških presuda.