Poslednja šansa za predsednika?

„Obama je predsednik, koji je i te kako svestan težine izazova sa kojim se suočava“, kaže Metju Das iz Centra za američki napredak, u razgovoru za DW. „U govoru smo videli i čuli predsednika, koji je prepoznao nezadovoljstvo Kongresa, ali i najave da će nastaviti sa naporima i pokušajima da ostvari saradnju sa Kongresom. Doduše, predsednik je jasno stavio do znanja da ostaje dosledan svom programu, čak i ako podrška Kongresa izostane.“

Govor nalik priči o „hlebu i puteru“

Za velika očekivanja od obraćanja naciji, postarao se Obamin tim saradnika zadužen za odnose sa javnošću. Međutim, i pored dobro poznate retorike predsednika SAD, njegov govor pretvorio se u praznu priču, ili kako bi to Amerikanci rekli, priču o „hlebu i puteru“. Bilo da je reč o obrazovanju, Zakonu o imigraciji, Gvantanamu, zaštiti životne sredine ili minimalcu, Barak Obama je ponudio mnogo toga. „Ako govorimo o šansama i tome da li će se nakon ovog govora nešto pokrenuti, moram reći da su mogućnosti ograničene“, pesimističan je Tiven Hes iz renomiranog Instituta Brukings. „Jer Obama ima problem sa Kongresom, koji poručuje da nema nameru da ga podrži.“

Teška izlazna pozicija za Obamu

Obamino peto obraćanje naciji bilo je najduže do sada, verovatno i najteže. Uprkos povoljnijim ekonomskim prilikama u zemlji, uključujući i manji broj nezaposlenih, opada i njegova popularnost među građanima. Jer 44. predsedniku SAD, ne polazi za rukom obećano da sprovede u delo.

Američki list „Vašington post“ se sa užitkom poigrava sa obećanjima predsednika Obame, podsećajući da na njegove ranije govore. Jer u prethodnom obraćanju naciji, prvi čovek SAD samouvereno je govorio o čak 24 predloga. Od toga je samo pet reformi zaista i zaživelo, ostale inicijative blokirao je Kongres. Zbog toga Barak Obama i nema drugog izbora, nego mnogo toga da se ponovi. Ipak, kako se to ne bi dogodilo i u 2015. godini, on izražava spremnost da preduzme mere „i bez zakonskih osnova, ako to bude bilo potrebno i tamo gde to bude bilo moguće, kako bi ojačao srednju klasu Sjedinjenih Američkih Država“.

„Užasna godina“

„Verujem da Obama nema drugog izbora“, kaže Stiven Hes. „On se tokom prošle godine oslonio da izbornu pobedu, dakle na svoj re-izbor. Usledile su najave o velikim reformama, da bi na kraju sve rezultiralo jednom užasnom godinom. Nada koju je imao u promene Zakona o posedovanju oružja, Zakona o imigraciji, pale su u vodu. A na vrhu svega toga je prilično loša implementacija Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tzv. ‚Obamacare' zakona. Drugim rečima, predsednik ne može da se osloni na Kongres. Ako nešto želi da sprovede u delo, moraće to da učini sam.“ Međutim, postavlja se pitanje, koliku moć prvi čovek SAD uopšte ima u sprovođenju odluka - bez podrške Kongresa? To bi bili potezi kratkog dometa, tvrdi Hes, jer velike i održive odluke, koje bi Obama mogao da izdejstvuje, nisu moguće.

Program predsednika skreće ulevo?

Poseban fokus u njegovom govoru, ovoga puta imala je borba protiv „rastuće socijalne nejednakosti“. Stim u vezi, Obama je najavio donošenje dekreta, kojim bi firme (one koje imaju ugovor sa američkom vladom), bile u obavezi na isplatu minimalnih primanja svojim radnicima. A to znači da bi domari i građevinski radnici, ubuduće mogli da računaju na 10,10 dolara po satu, umesto dosadašnjih 7,40. Ali šta je sa 17 miliona zaposlenih građana širom zemlje? O njihovoj sudbini odlučuje američki Kongres. Metju Das iz Centra za američki progres, veruje da Obama svoju agendu svesnu gura ulevo, jer se u ovoj godini očekuju važni među-izbori.

„To je tema kojoj obično pribegava progresivna levica.“ Cilj govora takve sadržine jeste učvrstiti poziciju i pobediti na izborima u novembru, kaže Frank Loj, bivši američki diplomata. Jer ako bude pažljivo birao teme, kojima će narednih meseci pridavati značaj, Baraku Obami bi to moglo da pođe za rukom. „Podizanje minimalca, zatim malo verovatne izmene Zakona o posedovanju oružja, jasniji stav u domenu klimatskih promena, isticanje značaja diplomatije u razgovorima sa Iranom, teme su koje spadaju u tu kategoriju“, ističe Loj.

Senator Mekkejn: Obama ne pokazuje liderstvo

Predsednik SAD je u svom obraćanju naciji dosta prostora posvetio spoljnoj politici. Govorio je o kriznim žarištima, u Avganistanu, Siriji, Iranu i Iraku. Diplomatska rešenja Baraka Obame, nimalo ne fasciniraju republikance, naprotiv. Senator Džon Mekkejn tvrdi kako američki predsednik ovakvim izjavama ukazuje na svoje nedostatke u liderstvu.

„Liderstvo zapravo ne postoji, posebno kada govorimo o bezbednosti nacije“, kaže republikanac Mekkejn. „Sve što Obama govori jeste: želimo napolje, dakle napuštanje Iraka. To isto sada govori i za Avganistan. On ne pokazuje liderstvo, a to govori o sramnom poglavlju američke istorije.“

Frank Loj protivreči toj tezi, ali priznaje da Vašington sa povlačenjem iz Avganistana, prilično rizikuje. „Povlačimo naše trupe, a da pri tome vlada haos u pojedinim delovima te zemlje. Tamošnje snage bezbednosti nisu u stanju da održe mir.“ Problem je, međutim, što će taj problem postojati i za pet godina, podvlači Loj. Ipak, deo govora koji se odnosi na diplomatsku ofanzivu prema Iranu, ovaj stručnjak vidi kao „veoma hrabru“. Jer predsednik Obama najavljuje veto, ukoliko Kongres usvoji nove sankcije protiv Teherana.

Evropa jedva da je i pomenuta

Evrope i transatlantskih odnosa, predsednik SAD se u svom govori dotakao jednom jedinom rečenicom. Osvrnuo se neizbežno na NSA aferu i problematiku prisluškivanja, ignorišući pri tome zabrinutost evropskih parnera i zahlednele odnose Vašingtona i Berlina. To će po svemu sudeći, izazvati samo još veće nezadovljstvo i skespsu ne samo u Nemačkoj, već i u drugim evropskim državama.

Autor: Gero Šlis / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković