Poslednja tajna Gurlitove zbirke?

Crtež olovkom nemačkog slikara Karla Špicvega, koji je aukcijska kuća „Kristi“ ponudila na onlajn-aukciji od 16. do 24. novembra, ne bi izazvao tako veliku pažnju, da njegovo poreklo nije tako kontroverzno. Vrednost mu je procenjena na 1.000 do 1.500 evra.

Crtež je izvorno bio u posedu Jevreja, muzičkog izdavača i kolekcionara dr Henrija Hinrihsena (naslovna fotografija), i to je jedno od preko 1.500 dela iz kolekcije Kornelijusa Gurlita koji je preminuo 2014. godine. Bio je sin nacističkog trgovca umetninama Hildebranda Gurlita.

-pročitajte još: Nemačka vraća opljačkana umetnička dela

Prema rečima državne ministarke za kulturu i medije Monike Griters, to je poslednje od 14 dela iz te zbirke koja su do sada identifikovana kao umetnine koje su opljačkali nacisti. Špicvegov crtež restauriran je početkom godine, oduzet od naslednika prethodnog vlasnika i predat aukcijskoj kući „Kristi“.

Stan penzionera pun umetničkih dela

Na crtežu je prikazan par koji svira, dok starija žena sluša na sofi. On je poslužio kao skica za jedno Špicvegovo delo naslikano uljem na kartonu, koje je nastalo negde oko 1840. godine, a sada je u rukama privatnog vlasnika.

Ovom aukcijom za sada se okončava priča puna nesporazuma i predrasuda. Otkriće umetničke zbirke Gurlit 2012. godine izazvalo je senzaciju u svetu. Penzioner Kornelijus Gurlit upao je u oči carinicima u vozu koji je prelazio švajcarsku granicu. Tokom pretrage su utvrdili da on kod sebe ima 9.000 evra. Pokrenuta je istraga i na kraju izdat i nalog za pretres njegovog stana.

Nastavak priče liči na pravi triler: u Gurlitovom stanu – a kasnije i u kući u Salcburgu – pronađeno je više od 1.500 umetničkih dela: slika, grafika, bakropisa i gravura, među kojima su i dela svetski poznatih umetničkih veličina poput Monea, Pikasa, Libermana, Bekmana i Matisa. Umetnine su zaplenjene zbog sumnje da su ih opljačkali nacisti.

Neobičan ljubitelj umetnosti

Kornelijus Gurlit, sin poznatog nacističkog trgovca umetninama Hildebranda Gurlita, bio je čuvar očeve zbirke. Povremeno bi prodavao poneko delo, kako bi imao novaca za život. Ali slike nije prodavao nikad.

Istraživanje porekla umetničkih dela iz Gurlitove zbirke trajalo je godinama. U tome je od 2016. učestvovao i Nemački centar za izgubljena kulturna dobra (DZK) iz Magdeburga. Rezultati su otrežnjujući: samo 14 dela umetnika poput Maksa Libermana, Henrija Matisa, Toma Kutjra ili Adolfa fon Mencela do sada su jasno identifikovani kao u opljačkani umetnički predmeti, a 13 je vraćeno njihovim pravim vlasnicima.

Od više od 1.500 umetničkih dela, 300 je pripadalo porodici Gurlit pre dolaska nacista na vlast. „Učinili smo sve što je bilo u našoj moći. Ne mogu da se setim nijednog slučaja na kojem se tako intenzivno radilo“, rekao je 2020. u intervjuu za DW Gilbert Lupfer, direktor Nemačkog centra za izgubljena kulturna dobra.

Ipak, čini se da je 14 jasno identificiranih slučajeva, u odnosu na celokupnu zbirku, veoma malo. Lupfer kaže: „Svaki rešen slučaj doprinos je onome što bi se moglo nazvati istorijskom pravdom. Zahvalan sam za svaki komad koji smo uspeli da identifikujemo i vratimo. Ali još uvek postoji velika siva zona.“

Ostatak zbirke sada je pripao Umetničkom muzeju u Bernu, kojem je Kornelijus Gurlit, na iznenađenje mnogih, ostavio svoja umetnička dela u testamentu napisanom pred smrt.

Mnogo otvorenih pitanja

U Nemačkoj se u poslednjih deset godina mnogo ulagalo u istraživanje porekla umetničkih dela, i kadrovski i novčano. Nemački centar za izgubljena kulturna dobra, osnovan 2015, ima pune ruke posle. Jer, mnoga pitanja ostala su bez odgovora:

Zašto je zbirka, a s njom i priča o 80-godišnjem, verovatno neuračunljivom starcu, na takav način lansirana u javnost? Zašto nemački muzeji kupovinu ili tobožnje donacije umetnina iz vremena Drugoga svetskog rata ne objave na internetu kako bi se identifikovali eventualni pravi vlasnici ili njihovi naslednici – na isti način na koji se postupilo sa Gurlitovom kolekcijom? Kako je moguće da se na tržištu umetnina jako dobro znalo za „Gurlitovo blago“ i da su se ta dela kupovala i prodavala na aukcijama čak i nakon rata?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu