Postali drugovi na putu do Marsa i natrag
11. novembar 2011.
Svakodnevica Marsonauta bila je detaljno isplanirana. „Ustajali smo u sedam, merili težinu, telesnu temperaturu i krvni pritisak. Potom bismo doručkovali. Sledili su psihološki testovi i druga istraživanja, pa sport. Posle večere imali smo dva do tri sata slobodno“, opisuje dnevnu rutinu na laboratorijskom svemirskom brodu ruski učesnik u eksperimentu Aleksandar Smolevski.
Izolacija i monotona svakodnevica su zapravo i bili najveći izazov za ekipu. Astronauti su sami ispunjavali dokolicu. Francuz Roman Šarl je pisao pisma prijateljima i rodbini. Rusi su učili engleski i čitali knjige. Kinez Vang Jue opuštao se na drugi način: „Ja sam preferirao tradicionalne kineske metode, kao na primer vežbanje kaligrafije, ali i druge stvari, kao naprimer učenje i čitanje.“
U toku 17 meseci izolacije nije bilo konfliktnih situacija, tvrde učesnici. Kažu da su postali pravi prijatelji. Njih šestorica su izabrani među više hiljada kandidata i pažljivo pripremani za projekat. „Pre eksperimenta smo imali treninge za preživaljavanje. Kampovali smo u šumi zimi i simulirali spasavanje povređenog člana grupe“, kaže Smolevski.
Na Mars? Nije pitanje da li nego kada…
Naučnici nikada do sada nisu imali priliku da prate i skupljaju naučne podatke o životu grupe ljudi u izolaciji tokom tako dugog perioda, kaže Peter Greg iz nemačkog Centra za Aero i svemirske letove: „Još nemamo odgovore na sva pitanja koja bi se mogla pojaviti, ali napravili smo jedan mali korak napred. Naučili smo dosta o dinamici grupe i o tome kako se sastavljaju timovi.“
Gref je siguran da će im prikupljena saznanja biti od velike koristi: „Ljudi će otići na Mars. Nije pitanje da li će se to desiti, već samo kada.“ A on smatra da bi to moglo biti u narednih 30 godina.
Autori: Olga Kapustina / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković