Postepeni oporavak EU

Evropska unija očekuje nastavak postepenog privrednog oporavka koji je započeo pre godinu dana kada je zaustavljena najdublja recesiju u istoriji Unije. U Evropskoj komisiji napominju da je privredni oporavak EU zasnovan na dubokim strukturnim reformama koje su preduzele, kako Unija u celini, tako i zemlje-članice ponaosob. Istovremeno, Brisel upozorava na neophodnost daljeg pridržavanja dogovorenih ekonomskih mera kako bi se osnažio i raširio početni ekonomski rast.

„U Evropskoj uniji predviđen je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,6 odsto u 2014. godini i dva procenta u 2015. godini. Kada je reč o 18 članica evrozone, taj rast će ove godine biti 1,2 odsto i popeti se na 1,7 sledeće godine“, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas. U svojoj prolećnoj ekonomskoj prognozi, Evropska komisija očekuje nastavak stabilnog privrednog rasta u vodećim evropskim ekonomijama, ali i jačanje ekonomskih aktivnosti u onim zemljama-članicama koje su najviše bile pogođene ekonomskom krizom. Rast nemačke privrede od 1,8 odsto ove i dva procenta sledeće godine biće zasnovan u najvećoj meri na povećanoj domaćoj potražnji. Domaća potražnja je motor postepenog privrednog napretka i u Francuskoj od jedan procenat ove i 1,5 procenata sledeće godine.

„Oporavak italijanske privrede vođen je izvozom, a holandski investicijama. Jak privredni rast od 2,7 procenata u Velikoj Britaniji i Poljskoj takođe je zasnovan na pojačanoj unutrašnjoj potražnji. Letoniju, Litvaniju i Švedsku takođe očekuje značajan, a Dansku, Estoniju i Finsku postepen privredni oporavak“, najavljeno je u Briselu.

Hrvatska i dalje u recesiji

Evropska komisija posebno naglašava važnost jačanja ekonomskih parametara u zemljama koje su bile uključene u evropske programe pomoći kao što su Irska, Španija i Portugalija, čija je vlada juče (4.5.) objavila da je ispunila uslove i ciljeve programa. Uprkos trenutnoj političkoj turbulenciji u Ljubljani, Evropska komisija navodi da su se ekonomske prognoze popravile i za Sloveniju.

„Evropska unija očekuje da se ta politička nestabilnost okonča, kao i moguće promene na čelu države, i da Slovenija, kao zemlja-članica evrozone, ostane predana preuzetim obavezama“, poručio je komesar Kalas.

Istovremeno, u sedištu Evropske komisije u Briselu, navedeno je da se recesija nastavljena jedino na Kipru i u Hrvatskoj, gde su, prema rečima, Kalasa „identifikovane potrebe za ozbiljnim reformama“. Procenjuje se da će Hrvatska u ovoj godini zabeležiti pad BDP od 0,6 procenata, dok se „skromni“ privredni rast od 0,7 odsto očekuje tek sledeće godine.

„Vidimo da postoje problemi u Hrvatskoj, gde se očekuje privredni pad šestu godinu zaredom. Negativna revizija privrednog rasta (Evropska komisija je u prethodnom izveštaju predviđala rast hrvatskog BDP od 0,5 procenata u ovoj godini) zasnovana je na konsolidacionim merama koje je Vlada u Zagrebu preduzela kako bi ispunila obaveze iz procedura za smanjenje prekomernog deficita. To su mere koje, dugoročno gledano, donose dobit i koje je bilo neophodno preduzeti. Naši pokazatelji hrvatskog deficita se popravljaju u narednoj godini. Na vladi je da primeni reforme, pojača konkurentnost i održi zemlju u stabilnim fiskalnim okvirima“, poručio je potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas.

U Briselu ocenjuju da pad BDP u Hrvatskoj proizilazi iz slabe domaće potražnje, pri čemu bi osobna potrošnja građana ove godine trebalo da padne za 1,3 procenta. Evropska komisija očekuje i porast stope nezaposlenosti u Hrvatskoj, sa 17,2 na 18 procenata u 2015. godini.

Istovremeno, na nivou evrozone očekuje se pad nezaposlenosti sa 11, 8 odsto ove i 11,4 procenta sledeće godine.