Postoje li za ljudsko telo granice koje se ne mogu preći?

U hali Instituta za sportske nauke štutgartskog Univerziteta nalazi se niz sprava koje izgledaju kao mešavina zubarskih stolica i naprava za mučenje. One služe za merenje izdržljivosti ljudskog tela. Gimnastičar Andreas Hofer je moglo bi se reći pokusni kunić. Njega je dr. Diter Bubek tako čvrsto vezao za stolicu, da se iz vertikalne sedeće pozicije može pognuti napred samo ako mu se na ramena dodaju dva jastuka:

„Andreas pokreni se, jedan, dva, tri! Daj sve od sebe, hajde, hajde! Hvala, dobro si lažirao“ (smeh) Ovde potom očitavam vrednost snage. Znači obrtni moment na ovoj spravi je iznosio 317 njutn metara.“

Sada su mišići na potezu

Oni bi trebalo da dostignu 60 odsto kapaciteta leđnih mišića. Doskokom na podlogu punu senzora može se očitati snaga skoka, njegova brzina, visina i slično. Na osnovu tolikih merenja nastaje neka vrsta lične karte tela sportiste. Ona nam govori koliko je telo istrenirano, i kojim mišićima nedostaje više treninga. U slučaju povreda, lična karta igra važnu ulogu kod sportista koji žele brzo da dostignu vrhunske rezultate. Tako je jednom sportisti pošlo za rukom da se u kratkom roku spremi za Olimpijadu, kaže dr Diter Bubek:

„Pre povrede tog sportiste odredili smo mišiće neophodne za izvođenje kolutova. A kada se taj sportista povredio, operisana su mu oba ramena. Na osnovu prethodnih rezultata mogli smo da posavetujemo rehabilitacione stručnjake o tome koju je muskulaturu potrebno ponovo izgraditi.“

A u tome leži i objašnjenje zašto sportisti neverovatno brzo mogu ponovo da se takmiče.

Telo i psiha neodvojivi

Prof. Dr. Vilfrid Alt smatra da su telo i psiha neodvojivi u sportu:

„Samo bodrenje igra veliku ulogu. Ili ako gimnastičara ohrabruje ženska asistentkinja to je odlučujuće. (smeh). Postoje zasebne studije o toj temi. Vrlo je interesantna uloga psihologije.“

Bez prethodnog zagrevanja Andreas Hofer ne može da ostvari najbolji rezultat. Okretanjem torza na levo ili desno, postiže 216, odnosno 188 njutn metara. To još uvek nije opasno. Ali ako sportska disciplina zahteva jednostrano angažovanje, kao na primer bacanje kugle, mora se trenirati i druga strana tela, kako bi ono ostalo zdravo. Znači sportska nauka se brine o tome da se vrhunski sportisti što je moguće ređe povređuju i ostaju zdravi.

Maksimalnu izdržljivost tela je teško utvrditi

Ipak Prof. Vilfrid Alt na osnovu mnogobrojnih podataka ne može da utvrdi koliki napor mogu mišići ili kosti da izdrže i tako utvrdi apsolutnu maksimalnu izdržljivost tela.

„Nije tako lako utvrditi krajnje granice do kojih možemo da idemo u sportu. Sigurno je da postoje apsolutne granice koje ne možemo da pređemo. Trčanje na sto metara ne možemo da izvedemo ispod devet ili osam sekundi. Nebitno koliko se dalje razvijemo, to neće biti moguće u narednih sto godina. Ali sada je teško identifikovati apsolutnu granicu jer uvek postoje sportisti koji malo-pomalo poboljšavaju svoj rezultat. Tako će u trčanju na sto metara, troskoku ili skoku uvis, sigurni biti novih rekorda, koji će se približiti krajnjim granicama, ali njih nećemo moći da izrazimo u brojkama.“

Šanse sportista za postizanjem novog svetskog rekorda opada

To se ogleda i u činjenici da poslednjih godina raste korišćenje dopinga kao i anestetika kojima sportisti potiskuju signale upozorenja preforsiranog tela. Nasuprot tome, sportska nauka želi svakog sportistu zdravog da dovede do najboljeg ličnog rezultata. Prof. Vilfrid Alt kaže:

„Pritom je bitno da u prvom planu nestoji dostizanje imaginarne granice, već zdravo razvijanje sposobnosti sportista.“

S obzirom na činjenicu da se sportisti 60-70 odsto sami povređuju, znači bez uticaja drugih igrača, na ovom polju ima još mnoga toga da se učini. Opsežno istraživanje tela koristi kako sportistima tako i običnim građanima, kaže dr. Vilfrid Alt:

„Istraživanje koristi vrhunskim sportistima u postizanju rekorda, ali i običnim građanima koji žele treniranjem da održe zdravu muskulaturu leđa.“