Postoji li bolje sutra za izbeglice u Srbiji?

Mnoge izbeglice u Srbiji i dalje borave u kolektivnim centrima. U kampu u Krnjači oko 400 lica živi u veoma teškim uslovima.

"Prostor od devet kvadrata za tri člana, to je malo", priča Radmila, izbeglica iz Peći.

"Četiri toaleta, a 14 porodica u baraci i jedna tuš kabina za sve nas", nadovezuje se Dragica, koja je pre devet godina izbegla sa Kosova.

"Kuhinja ima, tu ima sve, svaka čast toj kuhinji, ali ja ne mogu da jedem tu hranu, jer sam dijetalac... Život mi je mučan i mukotrpan. Svaku noć šetam po imanju tamo gde sam rođen. Naravno u snu. To je vrlo teško da čovek može da preboli", žali se Budimir, izbeglica iz Peći. Snežana koja je takođe izbegla sa Kosova, dodaje: "Samohrana sam majka s troje dece. Bez posla sam ostala, radila sam u zdravstvu. Dobijam tu crkavicu..."

"4,5 hiljade...", odgovara Budimir umesto nje.

"13 godina, znate kako je to, hrana jednolična. Najteže mi je to što nemam para. Muž mi još nije ostvario penziju, on je bio prosvetni radnik. Da mi je da imam 100 dinara da ne teretim svoje dete, da ono hrani mene. Eto to mi je teško", gotovo kroz suze priča Dušanka, izbeglica iz Knina.

30.000 ljudi dobilo krov nad glavom

Broj kolektivnih centara se iz godine u godinu smanjuje. Od 2002. Komesarijat za izbeglice realizuje programe trajnog zbrinjavanja izbeglih lica. Finansijska sredstva se obezbeđuju preko međunarodnih organizacija, u prvom redu UNHCR-a, Evropske agencije za rekonstrukciju, ali i vlada pojedinih država i lokalnih samouprava. Ovi programi obuhvataju izgradnju stambenih jedinica, otkup seoskih domaćinstava i pomoć u vidu građevinskog materijala za lica koja su otpočela gradnju. Do sada je izgrađeno oko 8000 stanova, kaže za radio Dojče vele Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice Republike Srbije: "Znači tridesetak hiljada ljudi je dobilo krov nad glavom. To je jedan mali grad i to nije malo, ali s druge strane kad uzmete celu populaciju od 100.000 onda vidite da to možda i nije toliko puno, odnosno nije dovoljno koliki su zahtevi."

Raseljena lica nisu zbrinuta

U posebno teškom položaju su interno raseljena lica sa Kosova jer se smatraju državljanima Republike Srbije, napominje Danilo Rakić iz nevladine organizacije "484": "Država Srbija insistira isključivo na njihovom povratku na Kosovo, tako da za njih ne postoje programi integracije, programi stambenog zbrinjavanja."

Niko od naših sagovornika se ne usuđuje da precizira kada će problem izbeglica biti rešen. Pored stambenog pitanja izbegla lica se suočavaju i sa problemom nezaposlenosti, povraćaja imovine i integracije u društvo.