Potpuna beogradizacija Srbije?

Najnoviji zvanični statistički podaci govore o tome da najviše prosečne plate imaju stanovnici Beograda, koji značajno odudaraju od proseka ostatka Srbije, baš kao što beogradski region po stepenu razvoja značajno odskače od ostatka Srbije, uključujući i nekada najrazvijeniju Vojvodinu.

Sociolog Aleksej Kišjuhas kaže za Dojče vele da za to nisu krivi Beograđani, već Beograd kao simbol izrazito centralizovane države. „Naravno da ne treba pobeći od priče o prevelikoj centralizaciji, koja je sistemska, strukturalna... pa se iz tih razloga sve koncentriše u Beogradu”, kaže naš sagovornik.

Siromašni beže u gradove

Ipak, Kišjuhas smatra da glavni razlog za takvo stanje leži u činjenici da živimo u siromašnom društvu. „Mi živimo u jednom društvu koje je osiromašeno i koje je siromašno. U situaciji u kojoj para nema nije neobično što se novac koncentriše na samo nekim tačkama, kao što je Beograd ili eventualno Novi Sad. Oni koji uspevaju da povuku neke pare su oni koji imaju resurse“, ocenjuje Kišjuhas.

Biznismen iz Vojvodine Dušan Mijić za Dojče vele kaže da je jedan od razloga za neravnomeran razvoj Srbije u činjenici da ne postoje ekonomske slobode. „Veliki problemi nastaju zbog toga što ne postoje ekonomske slobode, što postoje ogromne ekonomske, biznis barijere, koje sprečavaju ljude da slobodno na tržištu ostvaruju svoj dohodak, svoj profit...“, navodi taj biznismen.

Država vodi glavni biznis

Mijić smatra da nikoga ne treba da čudi što je Beograd najbogatiji, u uslovima kada se glavni biznis odvija u okrilju političkih stranaka i države. „Nacionalna retorika je stvorila nacionalnu državu, koja deli i uzima. Više uzima nego što deli. A tamo gde se dele sredstva, ona se ne dele po potrebama biznisa već po potrebama stranaka i države“, ocenjuje Mijić.

Aleksej Kišjuhas kaže da mu nije problem da zamisli Srbiju kroz 50 godina, u kojoj će većina stanovništva živeti u gradovima. „Jedino pitanje je da li će se oni malobrojni koji budu ostajali u zabačenijim krajevima uspeti da pronađu neku vrstu egzistencije za sebe, odnosno da li će biti nekih subvencija od strane države, da bi se oni onda bavili poljoprivredom, koja je sada već održiva i od koje mogu da žive“, navodi Kišjuhas.

Ilustracije radi, u vojvođanskoj opštini Plandište prosečna plata je oko 180 evra, dok je u Beogradu prosek oko 500 evra. Prosečne plate u ostatku Srbije su jedva više od 200 evra, kao što je slučaj u opštinama Gadžin Han, Crna Trava, Despotovac, Rekovac.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković