Potražnja za ugljem raste, za naftom sve manja

Vremenske turbulencije, prirodne katastrofe, političke promene - 2011. godina je bila sve samo ne dosadna i besadržajna. To se odrazilo i na svetsku proizvodnju i potrošnju energije, kako je konstatovao Kristof Ril, glavni ekonom koncerna BP.

"Politički nemiri i nasilje u delu arapskog sveta doveli su, pre svega u Libiji, do primetnog smanjenja eksploatacije nafte i zemnog gasa. Ukupno smanjenje u čitavom svetu iznosti 72 miliona tona nafte, što je nešto više od 11 odsto potrošnje u Evropskoj uniji“, kaže Ril.

Tome treba dodati i posledice nuklearne katastrofe u Fukušimi. Zbog nje se svetska proizvodnja enerije smanjila za vrednost koja odgovara količini od 115 miliona tona nafte. I pored toga, svetska potražnja energije se povećala za 2,5 odsto. Tžišta su reagovala na to. Zemlje OPEC-a, pre svega Saudijska Arabija, primetno su povećale proizvodnju sirove nafte. U Japanu je zabeležen veliki porast potrošnje tečnog gasa. Evropa, u kojoj je potrošnja gasa smanjena za 10 odsto, uvozi ugalj iz Sjedinjenih Američkih Država. "Veoma je važna ta fleksibilnost tržišta. To se vidi iz sposobnosti da se poveća proizvodnja, da se jedan energent zameni drugim, ali i da se trgovinski putevi brzo promene. To je sve doprinelo uspešnom prilagođavanju novim uslovima."

Šta je zaštitom klime?

Ali, uspešno je samo obezbeđivanje energenata, ali ne i čuvanje klime. BP tvrdi da je svetska emisija uglen-dioksida porasla za tri odsto. Za pristalice teorije o pogubnom uticaju čoveka na klimatske promene to je nedopustivo. Tako Regine Ginter iz nemačkog ogranka Svetskog fonda za zapštitu prirode kaže da je situacija alarmantna, ako ne već i katastrofalna.

Regine GInter je povećanje emisije CO2 o kome govori BP nazvala monstruoznim. Otmar Edenhofer, glavni ekonom Instituta za istraživanje klime u Potsdamu, kaže da ga taj porast ne izinenađuje. "Nalazimo se na početku velike renesanse korišćenja uglja. Sa povećanjem potrošnje uglja povećava se i intenzitet emisije ugljen-dioksida. Kada pogledamo ove podatke, izgleda kao da nikada nije održana konferencija o klimi."

Ako današnju proizvodnju uglja uzmemo kao merilo, rezerve te sirovine biće dovoljne za nešto više od sto godina, dodaje Edenhofer.

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon