Potrebna je nova strategija za migrante

Dojče Vele: Na televiziji često gledamo prizore izbegličkih brodova koji su potonuli u Sredozemno more. Ljudi koji su izgubili živote, kao i oni koji su spašeni, pokušali su da uđu u Evropsku uniju. Političari tvrde da su duboko pogođeni tragedijom, ali se u politici EU prema izbeglicama ništa nije promenilo. Da li je juriš na “tvrđavu Evropu” – kako organizacije za ljudska prava zovu Evropsku uniju – zaista toliko ozbiljan?

Johen Oltmer: Ove potresne slike sa ostrva Lampeduza, ali i sa drugih strana, odaju utisak da u EU dolazi puno izbeglica iz zemalja van Evrope. Političari žele da iskoriste ovakve događaje kako bi opravdali svoju politiku izolacije. Svetska kretanja migranata se odvijaju uglavnom između zemalja razvijenog sveta. Centralni registar imigranata Nemačke je objavio da više od 80 procenata doseljenika dolazi iz drugih država članica EU. Sve ukupno, više od 90 odsto svih ljudi koji dolaze ovde, u stvari, dolaze iz Evrope – drugim rečima, iz drugih evropskih zemalja van Unije.

Zatim, postoje i kretanja između manje razvijenih nacija. Međutim, kretanja između nerazvijenih i razvijenih zemalja nisu toliko česta. Invazija o kojoj se priča je samo mit koji se forsira već decenijama, a zapravo nema veze sa stvarnim ciframa.

Zbog čega je Evropska unija onda toliko zatvorena prema migrantima?

Na migraciju se gleda kao na nešto što je loše. Gužve na tržištima rada, bezbednosni rizici koji se povezuju sa imigracijom, opterećenje sistema socijalne pomoći – to su tri problema koji se momentalno pominju kada se raspravlja o imigraciji. Iz političke rasprave koja se odvijala prethodnih nekoliko nedelja, mogli smo da vidimo sa koliko snage se primenjuju ovi odbrambeni mehanizmi, iako govorimo o veoma malim ciframa.

Šta treba uraditi da migranti budu prihvaćeniji?

Svakako da ne postoji dovoljno regulative kako bi se izbeglice uvele u zemlju brzo i bez sukoba. Takođe ne postoji dovoljno svesti o činjenici da je neophodno pustiti izbeglice u zemlju. Svaki put kada broj izbeglica poraste u nekom delu sveta, Evropska unija ima probleme sa primanjem, raspoređivanjem, finansiranjem i mnoge druge. Jedna ideja bi bio jedinstveni ključ za raspoređivanje širom Unije, sa jasnim kriterijumima, uključujući i moguće raspoređivanje prema populaciji i poreskim prihodima. Na taj način, neće biti loših osećanja i ljubomore, a izbeglice neće više moći da budu upotrebljene u političke svrhe.

Sad druge strane, Evropska unija deluje otvoreno, kada je reč o privlačenju kvalifikovanih radnika. Ako su migranti vredan resurs za Evropsku uniju, zbog čega onda postoje pokušaji da se oni predstave kao pretnja?

Trenutno je u toku rasprava u kojoj se tvrdi da će Nemačka biti u prednosti ako dovede kvalifikovane radnike – na primer, negovatelje iz Bosne. Kaže se da postoje prednosti za negovatelje, pošto će oni u međuvremenu postati još kvalifikovaniji i da će to ići na ruku sistemima nege u zemljama iz kojih oni dolaze. Ali, ovo se uvek povezuje sa dugoročnijom imigracijom. Boravišna dozvola za negovatelje je veoma ograničena, traje uglavnom od jedne do dve godine, tako da ovi projekti uglavnom ne funkcionišu. Taj period je dovoljan samo da se ljudi upoznaju sa svojim poslom i da nauče jezik, a pravi rad bi trebalo da krene onda kada radnici počnu da planiraju svoj povratak.

Profesor Johen Oltmer radi na Institutu za istraživanja migracije i interkulturne studije na Univerzitetu u Osnabriku. On kritikuje evropsku politiku prema izbeglicama.

Autorki: Sabrina Pabst / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Dijana Roščić