Potvrđena evropska perspektiva

U saopštenju predsedavajućeg sastanka „EU-Zapadni Balkan“ (Španija) koji je održan u Sarajevu, ističe se da EU očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da napreduju ka narednim fazama u procesu pridruživanja na osnovu ustanovljenih kriterijuma i dogovorenih uslova. „Evropska unija ponovila je svoju nedvosmislenu posvećenost evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koja je ključna za stabilnost i razvoj u regionu. Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji.“

Učesnici sastanka podvukli su da je glavni prioritet završavanje procesa pomirenja na Zapadnom Balkanu i pozdravili nedavne inicijative u tom smeru. Oni su naglasili da napore ka pomirenju treba sprovoditi na svim nivoima - vlada, pravosuđa i civilnog društva. Dokument ističe da su zemlje regiona ostvarile značajan napredak u ekonomskim i političkim reformama što se vidi u pregovorima o pristupanju EU koji su u toku, pripremama mišljenja o zahtevima za članstvo i ustanovljenoj mreži Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

„Pošto su čvrsto ukorenjene u proces širenja EU, zemlje Zapadnog Balkana sada moraju da inenziviraju napore ka ispunjenju potrebnih ustanovljenih kriterijuma i uslova na putu ka članstvu u EU. Napredak svake zemlje zavisiće od njenih zasluga“, kaže se u tekstu.

Izazovi

Među glavnim izazovima s kojima se susreću zemlje regiona ističe se vladavina prava, kao što su administrativna i pravosudna reforma, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Podseća se da su ta pitanja ključna za funkcionalnu demokratiju i privredu i da ona u velikoj meri uslovljavaju proces pridruživanja EU. Završavanje procesa održivog povratka izbeglica i interno raseljenih ostaje prioritet, navodi se u tekstu. Takođe se kaže da je hitno potrebno rešiti probleme slobode izražvanja i medija i ističe da su se učesnici iz zemalja Zapadnog Balkana obavezali da će pojačati napore za rešavanje tih pitanja. Ističe se da regionalna saradnja doprinosi pomirenju, dobrosusedskim odnosima i povoljnoj klimi za rešavanje bilateralnih pitanja.

Učesnici skupa ohrabrili su zemlje regiona da ulože napore u rešavanje „otvorenih bilateralnih pitanja“ u evropskom duhu. U tekstu se naglašava da se današnji skup održava u kontekstu globalne ekonomske recesije koja je takođe pogodila Zapadni Balkan, i da će EU nastaviti da pomaže zemljama tog regiona da ublaže efekte krize i da se pripreme za čvrsti oporavak. Naglašava se da će sprovođenje evropskih reformi pomoći nastojanjima zemalja regiona za oporavak.

U tom smislu, kaže se u tekstu, mogla bi se odrediti i sprovoditi regionalna strategija za oporavak i razvoj zemalja Zapadnog Balkana, na osnovu glavnih crta strategije EU 2020. Ocenjuje se da uspostavljanje Saveta za regionalnu saradnju predstavlja značajan korak ka okupljanju zemalja regiona oko rešavanja zajedničkih pitanja, i naglašava da bi trebalo da Savet popravi efikasnost i postavi jasne prioritete za regionalne inicijative.

idj/sbl/beta