Povećan broj aviona iznad Evrope

Evropski vazdušni prostor od jutros funkcioniše pod novim operativnim okvirom koji je dogovoren na jučerašnjem sastanku ministara transporta. U Briselu kažu da su novi pragmatičniji pristup u oblasti evropskog avio-saobraćaja, ali i promene vremenskih prilika dovele do povećanja broja letova, između ostalih i sa pariskog, amsterdamskog, frankfurtskog aerodroma.

„Sveukupno je predviđeno da se danas realizuje 14.500 letova. Juče je ta cifra iznosila 9000 letova, dok se u normalnim okolnostima dnevno u Evropi realizuje 28.000 letova“, kaže portparolka Evropske komisije Helen Kerns

Evropske avio-kompanije još nisu izašle za procenama štete nastale zbog obustave letova, tako da u Brisel još nije stigao ni jedan zahtev zemalja članica za odobravanje državne pomoći.

Očekuju se dalji problemi

U Briselu ističu da su nove operativne zone, koje su evropsko nebo podelile prema stepenu prisutnosti vulkanskog pepela, a samim tim i prema mogućnosti preleta aviona, povećale broj letova. Iako je progres u pravcu normalizacije avio-saobraćaja nad Evropom i dalje spor, iz Evropske komisije poručuju da je prvenstvena namera novih mera da se odblokira „neodrživa“situacija koja je tokom prethodnog vikenda prizemljila skoro 85 odsto evropskog avio-saobraćaja.

Jučerašnja odluka ministra zaduženih za transport o postepenom i koordinisanom otvaranju evropskog vazdušnog prostora znači pragamtičniji i efikasniji evropski pristup problemu, ali ne i konačno rešenje za „krizu bez presedana“, kako u Evropskoj komisiji nazivaju obustavu avio-saobraćaja nastalu usled prisustva vulkanskog pepela na nebu nad Evropom.

„Ometanje avio-saobraćaja je biti nastavljeno i tokom ove nedelje. Dosadašnje intervencije imale su za cilj da i pod ovako teškim okolnostima najefikasnije moguće iskoristimo evropski vazdušni prostor“, kaže portparolka Evropske komisije, Helen Kerns.

Brisel za „jedinstveno evropsko nebo“

Poučeni iskustvom ove krize u avio-saobraćaju, u Briselu podvlače da je neophodno da se ojača evropska koordinacija, kao i da se harmonizuje upravljanje evropskim vazdušnim prostorom. I dok je trenutno upravljanje evropskim vazdušnim prostorom u nadležnosti nacionalnih vlasti, uz koordinaciju „Evrokontrola“, u Evropskoj uniji već postoji radni okvir za stvaranje tzv „jedinstvenog evropskog neba“, koji bi trebalo se realizuje do 2012. godine.

U Evropskoj komisiji ističu da bi bilo dobro ubrzati te procedure jer smatraju da bi većina problema kroz koje sada prolazi evropski avio-saobraćaj, u slučaju postojanja jedinstvenog vazdušnog prostora nad Evropom bila lakše rešena.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković